Свети мученици Еспер, Зоа, Кириак и Теодул

Martyr

Спомен 2. мај

Свети мученици Еспер и супруга му Зоја и два сина њихова Кириак и Теодул беху гости на земљи као Авраам, отац изабраних (ср. Јев. 11, 13) а грађани небески. Њих као робље купи угледни Римљанин Катал и жена му Терција. Овај Катал се беше преселио из Рима у малоазијску покрајину Памфилију у град Аталију. Купујући себи робове, Катал купи из Фригије ове свете мученике, који беху хришћанског порекла, украшени побожношћу, пуни наде у Господа.
Незнабожац Катал са својом женом и осталим домаћима, одани идолопоклонству, приношаху жртве идолима које називаху својим боговима. А верне слуге Христове, гледајући њихово глупо незнабожје, много туговаху. И не јеђаху од јела што им давaху, сматрајући их за идоложртвене, јер се у дому њихових господара, налажаху идоли. Једном света Зоја, добивши храну од својих господара, приђе вратима и рече вратару: Иди и одмори се мало; а ако устреба, ја ћу те пробудити; ти си се већ много заморио, пошто си сву ноћ бдио, дочекујући и испраћајући људе, које ташта вера њихова привлачи у дом господара нашег, да се клањају тобожњој богињи - Фортуни.
Вратар је послуша, удаљи се мало од врата и заспа у дворишту. А света Зоја, бојећи се да га својим лавежом не разбуде пси који беху недалеко привезани, даваше им по мало хлеба, а све остало раздаде ништима, и путницима, саветујући им да пређу у хришћанску веру. Дужност свете Зоје у дому Катала била је, да храни домаће животиње, а њен муж и њени синови обављали су друге послове које су им одређивали. Они су по цео дан радили, и тек су на заласку сунца узимали помало хране, за коју су насигурно знали да није оскврнављена незнабожачким жртвеним обредима. По Божјем промислу та им је храна однекуд слата, и они се сећаху речи Господњих: Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жању, ни сабирају у житнице, па Отац небески храни их (Мт. 6, 26).
Када једном блаженог Еспера његови господари послаше некуда на неки посао, синови Кириак и Теодул рекоше својој мајци: Ми не можемо више живети с незнабошцима; не учиш ли нас ти сама из Светог Писма, да држимо апостолску заповест: Не вуците у туђему јарму неверника (2 Кор. 6, 14). Ако ми, покоравајући се Божанском Писму желимо да одржимо заповести Господње, али се не удаљимо од незнабожаца, онда ће нас Господ сврстати са њима, и ми ћемо пропасти као и они. - А мајка одговори снновима: Како можемо отићи од њих, децо моја мила? Та они су наши господари, и имају власт над нашим телом. - На то јој синови рекоше: Христос предаде себе за нас у руке неверујућих Јевреја, и би распет, и погребен, и у трећи дан ваcкрсе. Ако дакле и ми предамо тела наша незнабожноме Каталу на мучење за Христа, и он нас убије мучећи нас, онда ће душе наше живети вечито. Зато нас, мајко, веселе и радосне изведи пред господара нашег, и ми ћемо говорити пред њим што нам Господ Христос буде ставио у уста.
И добри младићи, као храбри војници, спремаху се на страдалачки подвиг за Христа, очекујући згодан тренутак када ће ступити пред господара и исповедити име Господа Исуса Христа. И говораху међу собом: Ако нам Христос Бог наш да да умремо за Њега, онда ћемо се удостојити видети Га и бити вечито са Њим. - А мати се њихова бојаше за њих, да се као млади не уплаше мука и не поклоне идолима. Јер господари њихови још не знађаху за њих да су хришћани. И пошто мајка не жељаше да чеда своја изведе пред господара, рекоше јој синови: Зашто се бојиш тога незнабошца? Зар се не сећаш шта Свето Писмо каже: Говорах о откривањима твојим пред царевима, и не стиђах се (Пс. 118, 46).
Но једнога дана, када се њихов господар у време обеда враћао дома, ступише преда њ оба брата, Кириак и Теодул, и рекоше му: Добра ти срећа, господару видљивих тела наших, а невидљивих душа наших господар је Исус Христос - иcтинити Бог који живи на небу. - Катал се веома зачуди на овакве речи младића, и рече: Ова су деца полудела: изговарају неко туђе и непознато име, називајући Исуса Христа Богом и Господом. - Затим нареди слугама: Позовите ми оца и мајку ових младића.
Слуге не нађоше оца, већ доведо

Извор: Crkveni Kalendar