Седам свештеномученика Херсонских
Hieromartyr
Спомен 7. март
Светих седам свештеномученика Херсонских су: Василије, Јефрем, Евгеније, Елпидије, Агатодор, Етерије и Капитон. Сви они су били епископи у Херсону у разна времена, и сви су пострадали (једини Етерије умре мирно) од неверника, било од Јевреја, или Грка, или Скита. Сви су они одлазили у те дивље стране као мисионари, слани од патријарха јерусалимског, да проносе светлост јеванђелску. Сви су били намучени и пострадали ради Исуса Христа.
Василије је васкрсао сина некога кнеза у Херсону, што је огорчило Јевреје, те су га оптужили. Био је везан за ноге и вучен улицама градским док душу није испустио. Јефрем је мачем посечен. Евгеније, Елпидије и Агатодор су бијени штаповима и камењем док нису умрли. Етерије је живео у време Константина Великог, те је у слободи и миру управљао Црквом, саградио велики храм у Херсону, и сконча мирно. Када је последњи од њих, Капитон, био послан за епископа, потражише дивљи Скити од њега знак, па да верују. И предложише му сами да уђе у огњену пећ, па ако не изгори, они ће сви поверовати у Христа. Са молитвом и надом на Бога Капитон стави омофор архијерејски на себе и прекрстивши се уђе у зажарену пећ држећи и срце и мисли своје уздигнуте к Богу. И постоја у пламену око једнога сата, и без икакве повреде, ни на телу, ни на оделу, изађе здрав. Тада сви повикаше: „Један је Бог, Бог хришћански, велики и силни, који сачува служитеља свога у пећи огњеној!“ И крсти се цео град и сва околина. О овоме чуду причало се много на Никејском сабору. А Капитону се деси да га на путу ухватише на реци Дњепру неки Скити и у реку утопише. Сви пострадаше почетком 4. века.
Српска православна црква слави их 7. марта по црквеном, а 20. марта по грегоријанском календару.
Кондак
Свѣтоно́сный де́нь наста̀ па́стырей, є҆пⷭ҇копстовавшихъ свѣ́тлѡ въ херсѡ́нѣ, и҆́хже воспѣва́емъ пра́здникъ, пострада́вшихъ за хрⷭ҇тѡ́вы ѻ҆́вцы. сщ҃енномч҃нцы моли́те пастыренача́льника хрⷭ҇та̀, и҆ на́съ причестѝ десна́гѡ ѻ҆ве́цъ стоѧ́нїѧ, да вопїе́мъ ва́мъ: ра́дꙋйтесѧ сщ҃е́ннїи ѻ҆тцы̀, за хрⷭ҇та̀ кро́вь свою̀ и҆злїѧ́вшїи.
Извор: Wikipedia


