SerbLink користи Firebase Analytics, Google-ов сервис, да изброји које се странице посећују. Он поставља колачиће и ради само ако то дозволите. Колачићи који вас држе пријављеним и памте ваша подешавања увек су укључени. Политика приватности

Јулијана Никомедијска

Martyr

Спомен 21. децембар

Света Јулијана је хришћанска светитељка.
Рођена је у Никомидији од родитеља незнабожаца. Када је чула јеванђелску проповед, она се преобратила у хришћанство. Неки римски сенатор Елевсије је био њен вереник. Да би га одвратила од себе, Јулијана му је рекла, да се неће удати за њега ако не буде постао епарх тога града. То му је предложила мислећи да никада неће постати епарх. Међутим Елевсије се потрудио и постао епарх никомидијски. Јулијана му је тада открила, да је она хришћанка, и да не може ступити са њим у брак, док он не прими њену веру. Елевсије се тада изнервирао и оптужио је њеном оцу. Отац ју је критиковао и тукао, па је онда предао епарху на мучење. Епарх је нареди да је туку, па је онда сву израњавану и искрвављену одвео у тамницу. У хришћанској традицији се спомиње да ју је Исус Христос исцелио у тамници, и она је изашла пред епарха потпуно здрава. Епарх ју је потом бацио у зажарену пећ, међутим ватра јој није наудила. Видећи то чудо, многи су поверовали у Исуса Христа. У хришћанство је прешло пет стотина мушкараца и стотину тридесет женских. Све њих је епарх осудио на смрт и наредио да их посеку мачем. Тада је епарх осудио и Јулијану на посечење мачем. Јулијана је изашла на губилиште, помолила се Богу на коленима и ставила главу на пањ. Глава јој је одсечена 304. године. У хришћанској традицији се спомиње да је Елевсија убрзо стигла Божја казна и да му се на мору разбила лађа. Међутим он се није удавио него испливао на неко острво, где су га пси растргли и појели.
Српска православна црква слави је заједно са 630 мученика 21. децембра по црквеном, а 3. јануара по грегоријанском календару.

Тропар

А҆́гница твоѧ̀, і҆и҃се, і҆ꙋлїані́а, зове́тъ ве́лїимъ гла́сомъ: тебѐ женишѐ мо́й люблю̀, и҆ тебѐ и҆́щꙋщи страда́льчествꙋю, и҆ сраспина́юсѧ, и҆ спогреба́юсѧ кр҃ще́нїю твоемꙋ̀, и҆ страждꙋ̀ тебѐ ра́ди, ꙗ҆́кѡ да ца́рствꙋю въ тебѣ̀, и҆ ѹ҆мира́ю за тѧ̀, да и҆ живꙋ̀ съ тобо́ю: но ꙗ҆́кѡ же́ртвꙋ непоро́чнꙋю прїими́ мѧ, съ любо́вїю поже́ршꙋюсѧ тебѣ̀. тоѧ̀ мл҃твами, ꙗ҆́кѡ ми́лостивъ сп҃сѝ дꙋ́шы на́шѧ.

Кондак

Двⷭ҇тва добро́тами преѡчище́нна дв҃и́це, и҆ мꙋче́нїѧ вѣнцы̀, і҆ꙋлїані́е, ны́нѣ вѣнча́вшисѧ, дае́ши сꙋ́щымъ въ нꙋ́ждахъ и҆ недꙋ́зѣхъ и҆сцѣле́нїе и҆ сп҃се́нїе пристꙋпа́ющымъ къ ра́цѣ твое́й: бж҃е́ственнꙋю бо бл҃года́ть хрⷭ҇то́съ и҆сточа́етъ, и҆ жи́знь вѣ́чнꙋю.

Извор: Wikipedia