Свети преподобни Василије Нови

Десете године царовања благочестивих царева грчких Лава Мудрог и Александра брата његовог, синова цара Василија Македонца, неки магистријани враћаху се по царском наређењу из Азије у Цариград. И када иђаху поред једне непроходне пусте планине угледаше где по њој иде човек у подераној одећи, изгледа необичног и страшног, као одрастао у пустињи. Они потрчаше за њим, ухватише га, и по његовом необичном изгледу мишљаху да је ухода. Пошто га везаше, одведоше га са собом у Цариград. Тамо се пријавише цару, па га том приликом обавестише о ухваћеном човеку. Видевши га, цар Лав га предаде на истјазање патрицију Самону, родом Агарјанину, да испита ко је, откуда је и како се зове. Узевши човека Божјег, Самон га одведе дому свом. И када Самон заседе гордо са својим саветницима, нареди да преда њ, изведу блаженога. Изведен пред њега, блажени му не одаде дужно поштовање и поклоњење. И Самон га упита: Ко си ти, и откуда си, и како ти је име? Но он му не одговори, већ стајаше ћутећи и гледајући у њега својим кротким очима. Самон га поново упита: Кажи нам, одакле си? А свети му на питање одговори питањем: А ти, ко си, и одакле си? На то му Самон одврати: Ми тебе питамо, ко си и одакле си? А ко сам ја, не треба питати. Но кад већ хоћеш да знаш ко сам, рећи ћу ти: ја сам Самон, патриције и старешина царских коморника. А сада нам испричај ти ко си, и откуда си, и какав живот проводиш. Блажени му одговори: Ја сам странац, један од живих на земљи.
Самон му на то рече: Онда добро кажу за тебе да си ухода, који је дошао да уходи грчку царевину. Преподобни ништа не одговори на то. И многи присутни примораваху га да им каже ко је. А он им не даде одговора. Тада Самон нареди да се одмах ту донесу гвоздене батине, и суве жиле воловске, и друге страшне справе за мучење, еда би се блажени уплашио и испричао ко је и откуда је. А он, гледајући све то, ништа не одговараше.
Тада Самон нареди да га четворица растегну, и да га бију воловским жилама постављајући му питање: ко си? Жестоко бијен, светитељ не одговараше већ трпљаше ћутећи. И бише га дотле, док им се не учини да ће већ брзо издахнути. Онда га узеше као кладу, пошто није могао да иде, и бацише га у тамницу.
Сутрадан неукротива звер Самон седе за судијски сто и нареди да му опет доведу сужња. Посланици нађоше тамничка врата чврсто закључана, а њега угледаше где стоји пред тамницом здрав телом и чека их. И они се томе веома зачудише. И питаху га: Кажи нам како си изашао из тамнице, када су врата чврсто закључана? Блажени им ништа не одговори, већ пође с њима да предстане патрицију. А неки од њих измакоше напред и саопштише Самону како га нађоше изван тамнице. Чувши то, удиви се Самон и сви присутни, али не вероваху што им казиваху. Неки пак говораху да је мађионичар, и да је помоћу мађија учинио такво чудо.
И патриције Самон опет дуго питаше светитеља с ревношћу и с претњама, да им каже ко је. А преподобни им не даде одговора. Самон се онда силно разгневи и нареди да га простру по земљи и протегну, па немилице бију моткама све док не каже ко је и откуда је. И бијен би дуго, да шест мотки сломише. А он јуначки трпљаше дубоко ћутећи и ништа не одговарајући. И сви се дивљаху неисказаном трпљењу и ћутању преподобнога. Онда рече Самон: Знам да ће се ова ухода хвалити и говорити како нас је ћутањем победио. Но тако ми здравља самодржаца, ја му нећу допустити да се похвали и да нам се наруга. И нареди да му у току седмице сваки дан ударају по триста удараца бичем, и по триста батином. А он трпљаше те муке, тајећи своју врлину: јер он од младости беше монах, и повуче се у пустињу, и скиташе се по њој много година, проводећи сурово житије, храњаше се само зељем, хођаше бос, одевен у прње. И не хоћаше никоме да прича то врлинско житије своје, због тога и ћуташе, држећи се речи Господње: Да не зна левица твоја што чини десница твоја (Мт. 6, 3). Јер сваки који објављује добра дела своја, примиће плату своју - похвалу од људи, а биће лишен вечне славе. Ко пак жели вечну награду, скрива од људи своју врлину; и ако га