Свети преподобни Дије
Спомен 19. јул
Отачаство преподобног Дија беше Антиохија Сиријска. Рођен од хришћанских родитеља, он би васпитан у побожности, и од младости ступи на испоснички подвиг, упућен на врлински живот од богонадахнутих људи. Много се борио са невидљивим противником - ђаволом, и са домаћим непријатељем - телом својим, које војеваше на душу. Ђавола он побеђиваше непрестаном молитвом, а тело своје савлађиваше постом и неспавањем, и многим другим трудовима умртвљиваше на све могуће начине уде своје на земљи, потчињавајући тело духу. Јео је врло мало, и то не сваки дан, већ другог или трећег дана, а често пута и читаве недеље проводио је без хране и без сна. Таквим уздржањем умртвивши себе и победивши духовног противника, он узиђе на висину бестрасног живота и постаде чисто обиталиште Светога Духа: у њега се усели благодат Божја, и он постаде човек силан у делу и речи, твораше чудеса, упућиваше многе на пут спасења, и слављаше се због њега Отац небески.
Доста дуго проживе преподобни у Антиохији, и онда му би у виђењу од Бога наређено да иде у Цариград на корист врло многим људима. Испрва он не поверова виђењу, бојећи се да то није нека ђаволова замка, јер је знао да се и ђаво може претворити у анђела светла (2 Кор. 11, 14). Но када му и по други пут би то исто Господње јављење и наређење, па му још и сам тај град, у коме он никада био није, би показан какав је, јер он у виђењу виде цео Цариград, - тада се он покори вољи све уређујућег на корист Бога, остави Антиохију и дође у Цариград. Улазећи у град и угледавши свете Божије цркве, дворце и прекрасне грађевине градске, он се дивљаше у себи: јер све то он беше видео у откривењу показаном му од Бога, и увери се потпуно да је виђење које виде у Антиохији истинито. Ходећи не само по граду него и по предграђима, он нађе ван града једно пусто место на коме се налажаше древно незнабожачко гробље, и многи беси живљаху тамо; тог места се бојаху пролазници због бесовских привиђења и страшила. Међутим, преподобноме се допаде то место, и наоружавши се крстом и молитвом као оружјем и оклопом против бесова, он се настани тамо начинивши себи малу колибицу.
Немогуће је препричати све муке које му беси причињаваху и дању и ноћу. Они непрестано нападаху на њега разним страшним привиђењима, хотећи да га заплаше и отерају са тог места. Али он као храбар војник Небескога Цара, призивајући страшно за бесове име Христово, неустрашиво им се јуначки супроћаше, и побеђиваше их. Желећи пак да сазна, да ли је Господу по вољи да он живи на том месту, он се помоли о томе трипут Једноме у Тројици Богу, и узев свој суви штап поби га у земљу са речима: У име Оца и Сина и Светога Духа! ако овај штап озелени и пусти корен, онда ћу и ја остати овде.
Бог који испуњује жеље оних који Га се боје и прима њихове молитве, услиши молитву угодника Свог и испуни молбу његову: Он влагом оживе сухи штап, те се штап прими, пусти корен, израстоше му гране, и он стаде постепено расти, док у току неколико година не израсте у велики храст, који и касније, по престављењу преподобнога стајаше не једну стотину година, него много, све док хришћанско правоверје цветаше.
Преподобни Диј, видећи да се његов суви штап примио, познаде по томе да је Господу по вољи да он живи на том месту. Он се онда још јаче наоружа против бесова, очишћујући то место од њихових поганих привиђења и страшила. Беси који дуго вођаху са њим борбу, али га не могоше савладати и отерати са тог места, сами као побеђени и прогнани побегоше одатле. Тако молитвама својим очистивши од бесова то место свети Диј живљаше на њему анђеоски, славословећи Бога дан и ноћ, а храну добијаше од промисла Божјег. Затим стадоше дознавати људи за њега. Јер околни житељи, видевши старца да се настани на страшном месту, поред кога је било опасно и проћи, испрва се чуђаху, па потом почеше долазити к њему. А када видеше да он у келији ништа нема, стадоше му доносити потребно. Он пак долазнике поучаваше путу спасења, и користи им причињаваше својим богонадахнутим речима, а оним што му доношаху он угошћаваше донос
Извор: Crkveni Kalendar
