Свети преподобни Елије
Спомен 14. јул
Преподобни Елиј у пустињама египатским засија међу монасима испосничким подвизима и дивно угоди Богу. Он од детињства би дат у манастир на служење Господу, васпитан у уздржању и целомудрију, научен кротости и смирењу, и удостоји се благодати Божије, и доби дар чудотворства од младости своје. Јер још као дечак, када га шиљаху по огањ, он узимаше жеравицу у хаљину и доношаше старцу, а хаљина му се не опаљиваше. Видећи то, братија се дивљаху чуду и жељаху да подражавају дивно живљење дечка који светошћу превазилажаше старце.
Једном блажени Елиј, ходећи сам по пустињи, зажеле да једе меда, и угледа на камену дивно саће меда; али досетивши се да је то вражија замка, он сам стаде корити себе, говорећи: Одлази од мене, саблажњива жељо, јер је писано: по Духу ходите, и жеља телесних не извршујте (Гал. 5, 16). И одмах се уклони са тог места и повуче дубоко у пустињу, и пребиваше у пошћењу, изнуравајући и као кажњавајући глађу тело своје за неуздржање. У трећу недељу свога пошћења он угледа у пустињи по земљи дивне јабуке и друго изврсно воће, но разумевши опет да је то искушење вражије, рече: Нећу окусити, нити ишта од овога додирнути, да не саблазним брата свога, тојест душу своју, јер је писано: Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божијих (Мт. 4, 4; ср. 5 Мој. 8, 3). Постећи се и четврте седмице, блажени Елиј задрема мало и угледа где му у виђењу предстаде анђео Господњи и рече: Устани, и што нађеш предложено теби једи без икакве сумње и поткрепи се!
Пробудивши се, он угледа извор студене воде и око њега неко мирисаво и врло укусно зеље. Он онда једе од тог зеља и пи воде са извора, те поткрепи тело. Потом он говораше братији да никада у животу свом није јео тако дивну храну. Кренувши мало са тог места, он нађе пећину, настани се у њој и проведе неко време. А кад природа тела његова захтеваше хране, он би се преклонивши колена, помолио Богу, и одмах му се невидљивом руком доношаше чист врућ хлеб, маслине и разно воће.
Једном пође преподобни да посети у пустињи братију који живљаху у оскудици и понесе им од хране коју му слаше Бог. Путујући тако он се замори под тешким бременом хране коју ношаше, па угледавши дивље магарце где по пустињи пасу, он викну к њима говорећи: У име Господа нашег Исуса Христа, нека један од вас дође овамо и понесе моје бреме! - И одмах се издвоји из стада најјачи магарац и кротко приђе светом монаху. Он натовари на магарца своје бреме, па и сам уседе на њега, и брзо стиже до келија пустињске братије, обрадовавши братију донесеном храном, а магарца отпусти у пустињу.
Опет другом једном приликом преподобни Елиј оде у један пустињски манастир рано у недељу, и видевши да се у цркви не врши служба, он упита, због чега дан Господњи, недеља, остаје без богослужења. Братија одговорише да презвитер, који живи са друге стране реке, није дошао из страха од крокодила који се појавио у реци и већ појео многе људе. Светитељ им рече: Ако хоћете, ја ћу отићи и позвати презвитера. - Братија одговорише: Не! Та и ко би те превезао на ону страну, када се из страха од крокодила сви боје и да приђу скели! - Но свети Елиј, уздајући се у Бога, пође; и када би на обали реке призва име Господње, и одмах се појави крокодил и приђе к њему. И крокодил, који је навикао да тамани људе, постаде по Божјем наређењу превозник праведнику; јер он са кротошћу и страхом прими светитеља на своја леђа, пренесе га преко реке и постави на другу обалу. Преподобни онда брзо оде до презвитерова обиталишта и стаде га молити да дође к братији. Но презвитер, не познавајући га, упита га ко је и откуда је. Он му каза да је недавно дошао у манастир. Презвитер, иако виде блаженога у ветој и искрпљеној хаљини, он по речима и благодушности познаде у њему Божјега човека, и рече му: Брате, ти имаш бедну телесну одећу, али дивну и изврсну одећу душе!
И уставши пође са њим ка обитељи. Када стигоше до реке и не нађоше чиме да се превезу преко реке, преподобни Елиј рече презвитеру: Не узнемируј се, оче! Бог ће нам одмах сада спремити чамац
Извор: Crkveni Kalendar
