Свети преподобни Јован Прозорљиви

У ЕГИПАТСКОМ граду Ликопољу живљаше неки Јован који од детињства изучи дрводељски занат. Доцније, када му беше двадесет и пет година, он се одрече света, и пошто по разним манастирима проведе пет година, повуче се у гору Лико, на чијем највишем врху начини себи келију са три одељења, и зазида себе у њима. У једном се је одељењу молио, у другом радио и јео, а треће му је било за остале животне потребе. Пошто је тако затворен провео тридесет година, а за све то време кроз прозор примао од послушника све животне намирнице, он би удостојен пророчког дара, и тим даром пророштва постаде свима познат по самим догађајима. Између осталога, он посла различита претсказања блаженом цару Теодосију. Тако, он му унапред откри устанак побуњеника и њихов брзи пораз; претсказа му о Максиму тиранину, да ће се цар вратити одневши победу над њим у Галији; претсказа и о тиранину Евгенију, да ће Теодосије и њега победити, и да ће сам тамо окончати дане своје и оставити царство сину своме. О светости овога човека пронесе се велика слава свуда, зато га и цар Теодосије поштоваше као пророка.
Један војсковођа дође к њему да дозна, да ли ће победити Етиопљане, који у то време беху продрли у Сијену, у горњој Тиваиди, и пустошаху њене крајеве. Свети отац му рече: "Ако пођеш на непријатеље, савладаћеш их, и победити, и покорити, и бићеш веома славан у цара". Тако и би; догађаји потврдише пророштво. Он исто тако претсказа, да ће благочестиви цар Теодосије умрети природном смрћу. Уопште, он је у необичној мери имао пророчки дар, како смо о томе слушали од Отаца који су живели с њим, чији славни живот бејаше познат свима тамошњим житељима; они ништа пристрасно не говораху о овом човеку, него пре казиваху о њему у умањеном облику.
Неки трибун дође к преподобном Јовану и мољаше га за дозволу да му доведе своју жену која одавна тешко болује, и сада, пошто се спрема да отпутује у Сијену, жели да види светитеља: да се он помоли за њу, и отпусти је с благословом. Али светитељ одби да види жену, пошто он, деведесетогодишњи старац, живи безизлазно у својој пештери већ четрдесет година, и никада није допуштао да му на очи излазе жене; чак ниједан човек никада не уђе код њега, јер је он кроз прозор благосиљао долазнике, разговарајући са сваким о његовим невољама. Иако трибун упорно мољаше аву за допуштење да му доведе жену своју, али светитељ не пристаде, говорећи: "То је немогуће", - и отпусти га тужна. Међутим жена свакодневно досађиваше мужу и заклињаше му се говорећи да нипошто неће отпутовати из града док не види пророка. Када муж извести блаженог Јована о заклетви своје жене, светитељ видевши веру њену, рече трибуну: "Ове ноћи јавићу јој се у сну, само да не би више тражила да види лице моје у телу". Муж саопшти жени својој речи блаженога Оца. И стварно, жена виде у сну пророка где приђе њој и рече: "Шта је теби до мене, жено? зашто желиш да видиш лице моје? зар сам ја пророк, или праведник? ја сам човек грешан и слаб као и ви. Уосталом ја сам се помолио за тебе и за твога мужа, да вам све буде по вери вашој. Идите дакле с миром". И пошто ово рече, удаљи се. Пробудивши се, жена исприча мужу шта јој пророк рече, описа његов изглед, и посла к њему мужа да му захвали. Када га блажени Јован угледа, предухитри га рекавши му: "Ето, ја испуних твоју молбу: видех твоју жену и убедих је да више не тражи да ме види, него јој рекох: идите с миром".
Жени једнога чиновника дође време да роди, када овај не беше код куће. Онога дана када се она породи, њен муж беше у оца Јована, и она се од туге тешко разболе. Светитељ му саопшти радосну вест, говорећи: "Када би ти знао дар Божји, и да ти се данас роди син, ти би прославио Бога. Само мајка његова беше у опасности. Када отидеш дома, дете ће већ напунити седам дана; дај му име Јован; васпитај га брижљиво до седме године, и онда га пошаљи монасима у пустињу".
Таква је чудеса чинио Јован за долазнике са стране; а својим суграћанима, који су му стално долазили због својих невоља, он претсказиваше будућност, и откриваше свачија тајна