Свети преподобни Малх

ПРЕПОДОБНИ Малх у младости својој беше земљоделац у селу Марону, на тридесет стадија од Антиохије Сиријске. Пошто беше јединац, родитељи су желели да га као наследника свог ожене. Зато га примораваху на брак, а он им одговараше: Хоћу да будем монах, а не мирјанин. Но отац претњама, а мајка ласкама, наваљиваху на њега да се жени. Али он тајно побеже, остављајући Бога ради кућу и родитеље и женидбу. И оде у пустињска места, што су између Име и Вирије, и обрете тамо манастир богоугодних монаха. И предаде себе њима да га уче. И живљаше обучавајући се у монашким подвизима, умртвљујући у себи телесне страсти трудом и пошћењем.
После много година он одлучи да се врати у свој завичај, да утеши своју обудовелу мајку, пошто беше чуо да му је отац умро. И смераше да прода своје имање, па да нешто разда сиротињи, нешто манастирима, а нешто задржи за себе. Но кад игуман сазнаде за његову намеру, стаде викати на њега, говорећи да је то ђаволско искушење, и да се под образином тобож доброга дела скрива лукавство исконског врага. И још рече: То је оно што Свето Писмо каже: Пас се повраћа на своју бљувотињу (2 Петр. 2, 22). На тај начин су многи монаси били прелашћени, јер ђаво никада ни с ким не ратује отворено. И навођаше игуман Малху разне примере из књига, а најпре пример Адама и Еве, које ђаво наведе на грех обећавајући им да ће постати "као богови", и тако их лиши раја. И кад га игуман не могаде убедити, паде му пред ноге молећи га да не напушта своју духовну дружину, да не убија сам себе, да се не обзире натраг пошто је метнуо руку на плуг.
Али Малх не послуша игумана већ пође из манастира. Игуман га испрати са сузама, као умрлог. При растанку му рече ове последње речи: Чедо, видим да си под сатанским знаком; не питам више за разлог твог одласка од нас; изговоре твоје не примам; овцу, која изађе из тора, одмах вуци поједу. - И тако се растадоше. Малх оде својим путем. Но недалеко од те пустиње беше главни друм, који је водио из Вирије у Едес. На том друму Сарацени често нападаху путнике. Стога су се путници обично скупљали у велике групе, и тако њиме ишли, да их Сарацени не би смели нападати. И Малх се придружи једној групи од седамдесет путника, међу којима беше и неколико жена. Док они иђаху тим друмом, изненада их са свих страна опколише Сарацени, страшна изгледа, полунаги, наоружани као за рат, похваташе их све до једнога и одведоше у ропство.
Тада Малх увиде да му је одлука за одлазак из манастира била ђаволска прелест. И кајаше се што не послуша игуманов савет, него напусти своју духовну дружину, и придржи се световној дружини, са којом паде у ропство варварима. Али кајање дође касно, јер он који је хтео да постане наследник родитељског имања, сам постаде плен Сарацена. При деоби плена Малх монах заједно са једном женом припаде једном Етиопљанину, који их обоје посади на једну камилу, и нареди да камила брзо трчи. И док је камила трчала, да не би пали, Малх се ухвати чврсто за жену и жена за њега. И тако пређоше тај пут. А за време тог путовања храна им беше месо недоварено и камиље млеко. И после дугог путовања кроз пустињу Сарацени пређоше једну велику реку и стигоше у свој крај. Етиопљанин своје робове приведе својој жени и нареди им да се по обичају сараценском поклоне његовој жени и деци. И Малх са саробињом својом приклонивши главе поклонише се својој господарици. А газдарица одреди Малха да ради најтеже послове: да доноси воду, да чисти ђубре, и остало томе слично.
И робоваше Малх због непослушности према свом духовном оцу. И измени свој монашки изглед, јер је готово наг ходио по обичају те земље због страшне жеге. Затим му би наређено да чува овце у пустињи. И у том послу му беше једина радост и утеха што је ретко виђао своје господаре и саробове. Усамљен са овцама он је често помишљао на светог Јакова и Мојсија, који су некада пасли стадо по пустињи. Хранио се сиром и млеком.
Молио се је усрдно, појући псалме којима се у манастиру беше Научио. То му је у ропству била радост. И он благодараше Божји промисао што монашко жит

Извор: Crkveni Kalendar