Свети преподобномученик Андреј

ПРОЂЕ доста времена откако престадоше многобројна жестока гоњења Цркве Христове од стране незнабожних и непобожних царева и кнезова. По престанку гоњења Црква Божија, као на плодоносној земљи, напојена чесном крвљу слугу Божјих, рашири се по свима крајевима земље. И у дому Господњем настаде мир и јединство вере, цветаше побожност, учвршћиваху се у људима добре нарави, извршиваху се заповести Господње, и верни живећи у врлинама напредоваху из силе у силу. Тада ђаво, завидећи томе, стаде тражити нове начине да одврати људе од Христа. И он смисли: да људе одвраћа од Христа, не отворено, него прикривено, вешто под видом ревности по Богу. Зато и изазва иконоборство: да би људи, одбацујући икону Христову, уствари одбацивали самога Христа, јер све што бива икони односи се на онога чији је лик изображен на икони. У том смеру, ненавидник спасења људског ђаво нахушка на гоњење светих икона цара Константина, не оног равноапостолног који просвети свет вером Христовом, него другог, званог Копроним, тојест Поганоимени. А би назван тако зато што при крштењу свом опогани купељ својом погани, а потом к Цркву Христову оскврнави својом безбожном јересју иконоборском. Њега ђаво подстаче, те безумни цар стаде говорити: да хришћанима не приличи клањати се иконама и поштовати их, јер је то незнабожачко идолопоклонство. Безумник није схватао да, ако је нека ствар рђава и штетна по душу, онда је и њена слика рђава и штетна по душу, и треба је забранити; а ако је ствар добра и корисна по душу, онда је и слика дотичне ствари добра и корисна по душу. Незнабожачки богови су зло и штетни по душу, зато је и забрањено поштовати их. Исто тако и слике њихове, изображења њихова су ствар зла и штетна по душу, зато Закон Божји и забрањује поштовати их. Свет је Гоепод Бог наш Исус Христос, свете су и слуге Његове, и веома корисни по душе наше, као што и Давид рече: Мени веома драгоцени бише пријатељи твоји, Боже (Пс. 138, 17). Зато су и изображења, иконе Господа и драгоцених пријатеља Његових - којима Он вели: Ви сте пријатељи моји (Јн. 15, 14) - свете и веома корисне по душе наше, и лш смо дужни поштовати их, знајући да поштовање, указивано иконама, прелази на онога који је изображен на њима.
He схватајући то, безумни и безакони цар Копроним, посла у све крајеве свога царства наређење: да се иконе избаце из домова Господњих, и да се нико не дрзне држати иконе у дому свом. При томе цар прећаше страшним мукама и смрћу овима који се не буцу покорили његовом наређењу. И настаде у Цркви Божјој велика невоља, туга и сета. Многи од верних, бојећи се страшне претње цареве, бегаху и скриваху се: градови опустеше, људи се разбежаше по пустињама; а од оних који остадоше: неки се потчињаваху царевом наређењу и престадоше се клањати светим иконама, а други, чврсто држећи предања Светих Отаца, неустрашиво се супроћаху иконоборцима, и зато их стављаху на разне муке. Сви затвори, тамнице и дубоке јаме беху пуни тада не разбојника, не лопова, не злочинаца, него епископа, свештеника и других побожних људи.
У то време на острву Криту бејаше један благочестив и богобојажљив човек, по имену Андреј. Он се беше одрекао света и славе његове и презрео све радости света: и узевши крст свој он иђаше тесним путем који води к небу, и многе привођаше таквом богоугодном животу. Чувши да у Цариграду безакони Копроним, ради новог јеретичког богохулног иконоборачког учења, држи по затворима многе свете, Андреј се распали ревношћу вере и љубави ка Христу и отпутова у Цариград. Тамо он, ничега се не бојећи, јуначки и веома неустрашиво поучаваше народ отворено да се не да завести царевим речима и јеретичким учењем. Оне пак који беху чврсти у вери Андреј сокољаше и подстицаше на истинско исповедање вере и трпљење мука.
Када Андреј виде како исповеднике Христове због поштовања светих икона иконоборци, по царевом наређењу, неке љуто бију жилама, неке огњем жегу, некима очи ваде, некима руке и ноге одсецају - би веома потресен. И не могући то више подносити Андреј хитно оде к цркви светог мученика Маман