Свети преподобни мученик Евстратије Печерски

Спомен 28. март

СВЕТИ Евстратије, као што му и само име казује, показа се и у животу добрим војником Христовим, ратујући под знамењем крста. Он се показа храбри подражавалац самог заточничког Војводе свог - Христа, јер јуначки претрпе са Њим иста страдања, од истих људи и у исто ' време, те би се заиста могао похвалити и рећи за себе: Ја ране Господа Исуса на телу свом носим (Гал. 6, 17).
Овај храбри војник Христов, Евстратије беше родом из Кијева. Он зажеле да се обуче "у све оружје Божје" (Еф. 6, 11), које садржи у себи монашки лик. Знајући да се "никакав војник не уплеће у трговине овога света да угоди војводи" (2 Тм. 2, 4), он раздаде своје имање убогама, при чему један део остави рођацима да га они раздаду после њега. И пошто он, богаташ, осироте на такав начин, постаде инок у Печерском манастиру. И стаде богоугодно војевати под заставом осиротелог ради нас војводе Христа, побеђујући духовним мачем, тојест молитвом и глађу велике уздржљивости, не само тело своје него и бестелесне непријатеље, смиривајући их и заробљујући својим смирењем и послушањем. При томе, свети Евстратије размишљаше о томе, како се његов Подвигоположник, сам Исус Христос, усрдно молио, постио четрдесет дана, понизио себе, био послушан. Стога и он наоружа себе тим истим врлинама. Но особито знајући да је човек био побеђен првим грехом кроз неуздржљивост, свети војник Христов подвизаваше се нарочито у уздржању и великом пошћењу, те због тога би назван постником.
Када, по попуштењу Божјем, злочестиви Боњак са мноштвом Половаца нападе и опљачка Руску земљу, тада и блажени Евстратије, при упаду паганаца у Печерски манастир и покољу који они тамо приредише, би са другима одведен у ропство и продан у Грчку земљу, у град Корсун, једноме Јеврејину, заједно са педесет других хришћана, од којих тридесеторица беху манастирски момци а двадесеторица Кијевљани. Богопротивни Јеврејин стаде приморавати своје робове да се одрекну Христа, претећи им да ће оне који се противе уморити глађу у оковима. Но храбри инок Евстратије, молећи се, све их крепљаше, учаше и поучаваше, говорећи: "Браћо, ко се од вас крстио и поверовао у Христа, нека не издаје свој обет који је дао при крштењу. Христос нас је препородио водом и Духом; Христос нас је Својом крвљу искупио од клетве законске и учинио нас наследницима Свога Царства. Стога, ако живимо - Господу да живимо, ако ли умремо - за Господа да умремо, па ћемо привременом смрћу стећи живот вечни. Угледајмо се на онога који је рекао: Мени је живот - Христос, а смрт - добитак (Флб. 1, 21)".
Добро окрепљени речима блаженога Евстратија, сви заробљеници претпоставише да умру од глади, лишени привремене хране и пића, него да се одрекну Христа, који је хлеб и извор вечнога живота. И тако, изнурени глађу и жеђу, сви педесет људи поумираше за кратко време: једни кроз три дана, други кроз четири, неки кроз седам, а најјачи кроз десет. Само Евстратије остаде жив; мучен глађу читавих четрнаест дана, он остаде читав и здрав, пошто из младости своје беше навикао на пост. Несрећни Јеврејин, видевши да црноризац би узрок што му пропаде новац дат за заробљенике, које се надао превести у своје зловерје, намисли да му се освети. Уто се приближи дан Васкрсења Христова. Јеврејин стаде празновати своју Пасху, и ругаше се светом Евстратију као што се некада богоубилачки оци његови ругаху самоме Господу нашем Исусу Христу. И као што у оно време Јевреји распеше Христа, тако и овај несрећни Јеврејин са пријатељима својим прикова на крст овог блаженог праведника.
Распет, Евстратије благодараше Богу што га удостоји да живи без хране и пића већ петнаести дан. А Јеврејин и остали пријатељи његови ругаху се распетоме и говораху му: Безумниче, наједи се сада законске пасхе, да би остао жив и избегао проклетство, јер нам Мојсије даде закон који он доби од Бога, и у књигама својим рече ово: Проклет сваки који виси на дрвету (5 Мојс. 21, 23). Блажени одговори на то: Данас ме Господ удостоји велике благодати, јер благоволи да ја пострадам за име Његово на крсту слично Њему. Надам се

Извор: Crkveni Kalendar