Свети преподобни Симеон и Јован

Спомен 21. јул

ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНИХ ОТАЦА НАШИХ: СИМЕОНА, Христа ради лудог, и ЈОВАНА, сапосника његовог
Под побожним царем Јустинијаном, када се Христољубиви људи са свих страна стицаху у Јерусалим на празник Крстовдан, по промислу Божјем дођоше из Сирије у Јерусалим на поклоњење чесном дрвету животворног Крста Господњег два младића. Једноме беше име Јован. а другоме Симеон; обојица високог порекла и богати. У то време Јовану беше двадесет четири године; он имађаше младу жену и живљаше поред старог оца, а мајка му већ беше умрла; Симеон пак беше још нежењен и имађаше само мајку удовицу, старицу од осамдесет година. Ова два младића, као земљаци, спријатељише се љубављу Христовом и проведоше у Јерусалиму доста времена, заједно обилазећи света места и поклањајући им се. А када се при повратку у своју постојбину они спустише у долину Јерихунтинску и идући подгорјем проминуше град, они угледаше манастире на обалама свештене реке Јордана. Тада Јован упита Симеона: Знаш ли ко живи у тим обитељима? - Жељан да сазна, Симеон упита: А ко обитава у њима? - Јован одговори: Анђели Божји живе у њима. - Зачудивши се, Симеон уздахну и запита: Можемо ли да их видимо? - Јован одговори: Ако зажелимо водити живот који они воде, онда ћемо се несумњиво насладити гледањем лица њихова и разговорима њиховим.
Обојица они беху на коњима; сада сиђоше с коња и предадоше их слугама својим, рекавши: Идите пред нама не журећи. - Слуге онда пођоше напред са коњима, а они идући издалека за њима разговараху како да спасу душе своје. Идући полако, они дођоше на раскрсницу: један пут, народни, водио је у Сирију, куда је и њима ваљало ићи, а други пут водио је ка Јордану, где су се видели манастири. Указујући Симеону прстом на пут који је водио ка Јордану Јован рече: "Ево пута који води у живот". А показујући на пут који је водио у Сирију он додаде: "Овај пут води у смрт. Стога станимо, брате, на овом раскршћу и помолимо се Богу да нас научи којим путем да кренемо". - И клекнувши, они се стадоше ватрено молити Богу говорећи: "Боже! Боже! Боже! Ти желиш спасење целоме свету! Јави вољу Своју слугама Твојим и покажи нам пут којим да кренемо!" - И пошто се дуго време молише, они бацише коцку, и коцка паде да иду путем који води к светоме Јордану. Тада се они испунише велике духовне радости и смирено заблагодарише Богу. И одмах заборавише на родбину своју: један на оца и жену, а други на мајку, презреше богатства своја, и све красоте и сласти овога света стадоше сматрати као сан. И загрливши се они целиваше један другог светим целивом, и пођоше путем ка Јордану, којим стварно стигоше у живот вечни. И хитаху с радошћу, као Петар и Јован ка живоносном гробу Христовом (Јн. 20, 1-10), бодрећи и саветујући један другог. Јер Јован се бојаше да сажаљење према остарелој мајци не одврати Симеона од добре намере, а Симеон се исто тако бојаше за Јована, да га љубав према младој жени, као магнет гвожђе, не одвуче од предузетог пута. Стога се они обраћаху један другоме са речима духовне поуке и утехе. Јован говораше Симеону: Не тугуј и не падај духом, мили брате! јер се уздам у Господа који нас препороди у данашњи дан. А и каква нам је корист од светске таштине? И какву ћемо помоћ наћи у богатствима на дан Страшнога Суда? Неће ли нам она пре нашкодити? Исто тако и младост наша и лепота телесна, зар ће свагда остати? Неће ли се оне изменити старошћу и уништити смрћу? Та ми и сами не знамо да ли ћемо доживети старост, јер и младићи, који не очекују смрт, умиру. - А Симеон са своје стране говораше Јовану: Ја, брате, немам ни оца, ни браће, ни сестара, већ само родитељку, и то већ престарелу, те и не тугујем толико због ње, колико се у души бојим због тебе, да те са овог доброг пута не одвуче жеља за дивном и љубљеном женом твојом, са којом си недавно ступио у брак.
Тако разговарајући међу собом они путоваху. Осим тога они мољаху Бога да им покаже вољу Своју, у ком би се манастиру постригли у монаштво. И изабраше за себе овакво указање: на ком манастиру нађу отворену капију, значи, Бог им наређује да у

Извор: Crkveni Kalendar