Свети преподобнмученице Архелаја, Текла и Сузана

Девство побеђује свет и укроћује телесне страсти. Оно не беше познато праматери Еви, јер њој би речено од Бога: У мукама ћеш рађати децу, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твога (1 Мојс. 3, 16). А девство је слободно од тога; оно не вене од много година, већ свагда цвета и краси живот девујућих; девственица постаје невестом Христовом, и улази у небеске дворе Женика свог.
Украшена чистим девством, тим скупоценим и божанственим даром, блажена Архелаја се уневести Христу и показа победитељком света. Она живљаше у једном месту близу Рима, у малом и непознатом манастиру, какав се могаше имати у та, тешка за хришћане, идолопоклоничка времена.
Када безбожни цар Диоклецијан диже у Риму велико гоњење на хришћане, света девица Архелаја, са двема у Христу сестрама и саподвижницама својим, Теклом и Сузаном, из страха од гоњења напустише Рим и побегоше у Кампанију, преобукавши се у мушко одело, како их не би познали да су девице. Тамо се, недалеко од града Ноле, свете девице настанише у забаченом и пустом месту, дане и ноћи проводећи у усрдним молитвама, упражњавајући се у разним богоугодним делима, и исцељујући болести болесника, пошто тамо због чистоте и светости свога живота добише од Бога благодат чудесног исцељивања од болести. Лица њихова беху смерна, кротка и уједно с тим светла, јер се срцем својим свагда радоваху о Господу Богу свом Исусу Христу; и сам поглед њихов показиваше њихову целомудреност и светост. Хаљине њихове беху грубе, просте, подеране; и сав изглед њихов беше пустињачки и подвижнички. Косе им беху ошишане, као и код мушкараца, те их многи држаху за мушкарце, а не за жене. Мало по мало к њима се стадоше стицати људи из околине, једни ради исцељивања, други ради духовних поука, пошто оне, сем дара исцељивања, имађаху и дар богонадахнутог учења; и оне лечаху не само тела него и душе људске, те многе паганце од многобожачког незнабожја привођаху к вери Христовој; и слава о њима шираше се по целом крају оном.
Глас о светим девственицама допре и до игемона Кампаније, Леонтија, јер војници његови беху распоређени на многим местима, да мотре на хришћане. Сазнавши за ове свете девице, војници известише игемона. Игемон нареди да их ухвате и доведу к њему у град Салерно, где су тада судили хришћанима и мучили их. Свете девице бише ухваћене, и одведене у Салерно пред игемона на ислеђење. А оне схватише то, да их њихов бесмртни и нетљени Женик, Господ Исус Христос, призива к венцу мучеништва, да би их у своје небеске дворе примио украшене не само девством него и крвљу мученичком, као неком царском порфиром. Испуњене великом смелошћу и надом у Бога, оне неустрашиво предстадоше мучитељу, па му слободним гласом казаше сву истину о себи, - ко су, и откуда су; не затајише да су по вери и животу хришћанке, и да су девственице, заручене Христу, коме су обећале очувати себе у чистоти до саме смрти. А игемон Леонтије, посматрајући их, и видећи да је блажена девица Архелаја најстарија по годинама, смелија у разговору, и да лице њено има неку нарочиту чесност, обрати се њој и рече: Слушај, Архелаја! С каквим правом ти призиваш к себи људе добре и рђаве, и учиш их да се клањају Исусу Назарећанину, који ни себе сама не могаде спасти када га мучаху, нити сада може коме помоћи? Како се усуђујеш бавити се враџбинама и обмањивати људе? Како смеш, покривајући се одећом мушком, показивати се као мушкарац, док си у ствари погана и пагубна врачара? Вероватно, ти си и ове две девице научила тим враџбинама. И ако те ја не погубим сада, ти ћеш све неискусне људе и жене привући својој обмани.
На то света девица одговори: Христовом силом ја потирем силу и дејства ђавола, а паметне људе учим да познаду јединог истинитог Бога, који је створио небо и земљу и море, и све што је у њима. Именом пак Господа мог Исуса Христа даје се здравље болеснима преко мене, слушкиње Његове. Ја се не претварам да сам мушкарац, јер сам одмах и овде изјавила да сам девица и слушкиња Христова. А ове две су моје сестре у Господу, од младости са мном васпитане у вери Христо

Извор: Crkveni Kalendar