Пелагија Тарска
Martyr
Спомен 4. мај
Света Пелагија Тарсанка је била хришћанска мученица.
Рођена је у граду Тарсу. Родитељи су јој били незнабошци, али знаменити и богати. Када је чула од хришћана за Христа и за спасење душе, она се испунила љубављу према Њему и у души је била сва хришћанка. У то време је било велико гоњење хришћана. Цар Диоклецијан се зауставио у Тарсу и за време његовог бављења у том граду његов син, царевић, заљубио се у Пелагију, и хтео ју је узети за жену. Пелагија је одговорила да се она већ обрекла своме небесном Женику, Христу Господу. Бежећи од царевића и од своје мајке која ју је приморавала на брак, Пелагија је нашла епископа Клинона, човека знаменита због своје светости. Он ју је поучио у вери хришћанској и крстио. Тада је Пелагија раздала своје раскошне хаљине и много богатства, вратила се дому и рекла мајци, да је она већ крштена. Чувши за ово царев син, изгубивши сваку наду да ће моћи добити ову свету девицу за жену, пробоо се мачем и умро. Тада је мајка сама оптужила цару своју ћерку и предала му је на суд. Цар се задивио лепоти девице, и заборавивши на свога сина, распалио се страшћу на њу. Међутим како је Пелагија остала непоколебљива у својој вери, осуди је цар на спаљење у металном волу, усијаном од огња. Када су је мучитељи обнажили, света Пелагија се прекрстила и са благодарном молитвом Богу, сама ушла у усијаног вола. Пострадала је чесно 287. године. Преостатак њених костију добавио је епископ Клинон и сахранио на брду под једним камен. За време владавине цара Константина Копронима (741-775) на томе месту је саграђена црква у част свете девице и мученице Пелагије.
Православна црква слави је 4. маја по јулијанском, а 17. маја по грегоријанском календару.
Тропар
А҆́гница твоѧ̀ і҆и҃се, пелагі́а, зове́тъ ве́лїимъ гла́сомъ: тебѐ женишѐ мо́й люблю̀, и҆ тебѐ и҆́щꙋщи страда́льчествꙋю, и҆ сраспина́юсѧ, и҆ спогреба́юсѧ кр҃ще́нїю твоемꙋ̀, и҆ страждꙋ̀ тебѐ ра́ди, ꙗ҆́кѡ да ца́рствꙋю въ тебѣ̀, и҆ ѹ҆мира́ю за тѧ̀, да и҆ живꙋ̀ съ тобо́ю: но ꙗ҆́кѡ же́ртвꙋ непоро́чнꙋю прїими́ мѧ, съ любо́вїю поже́ршꙋюсѧ тебѣ̀. тоѧ̀ мл҃твами, ꙗ҆́кѡ ми́лостивъ сп҃сѝ дꙋ́шы на́шѧ.
Кондак
Вре́мєннаѧ презрѣ́вши, и҆ нбⷭ҇ныхъ бл҃гъ прича́стница бы́вши, вѣне́цъ страда́нїѧ ра́ди прїи́мши, пелагі́е всечⷭ҇тна́ѧ, ꙗ҆́кѡ да́ръ принесла̀ є҆сѝ, крѡ́вныѧ пото́ки влⷣцѣ хрⷭ҇тꙋ̀: молѝ ѿ бѣ́дъ и҆зба́вити на́съ, твою̀ па́мѧть почита́ющихъ.
Извор: Wikipedia


