Свети благоверни кнез Георгије
Спомен 4. фебруар
Син Всеволода Трећег; родио се 1189 год., ступио на Владимирски великокнежевски престо 1212 године. Из младости се одликовао пламеном љубављу к Богу и делима побожности, старајући се да извршује заповести Божије и гајећи у срцу свом страх Божји. Усрдно посећивао сваки дан богослужење, пажљиво слушао што се чита и пева, и често размишљао о томе да хришћанину ваља ући у царство небеско кроз многе невоље. Као велики кнез много радио на утврђивању хришћанске вере и просвете како међу својим поданицима тако и међу иноверним суседним народима. Са тим циљем основао Нижњи Новгород и подигао у њему два велељепна храма, који су и били првобитни расадници Православља у тој области. Из љубави и поштовања народ га називао оцем и господарем. Када су Татари са ограмном војном силом ушли у Русију, Георгије их са својом војском дочека на реци Сити; но надмоћнији Татари заузму Владимир 1238. године, погубе Георгијеву породицу, побију много народа и нешто одведу у ропство. Обавештен о томе, Георгије се реши на одлучну битку. И сукоби се с Татарима на реци Сити. Руси су се јуначки борили, али надмоћна војна сила татарска однесе победу, и сам велики кнез Георгије погибе усред својих војника 4. марта 1238. године. Ростовски епископ Кирил пронађе у гомилама мртвих обезглављено тело Георгијево, познавши га по кнежевској одећи, одвезе у Ростов и положи у храму Пресвете Богоматере. Године 1239. тело Георгијево пренесе у Владимир његов брат Јарослав и положи у Успенској саборној цркви. Чесне мошти светог Георгија бише откривене 1645. године и стављене у сребрни кивот, начињен од патријарха Јосифа. Чудотворне, његове свете мошти лију чудеса.
Тропар
На высотѣ̀ вели́кагѡ кнѧже́нїѧ сѣдѧ̀, ꙗ҆ви́лсѧ є҆сѝ бл҃гоче́стїемъ и҆ вѣ́рою сїѧ́ѧ ѻ҆те́чествꙋ своемꙋ̀ ꙗ҆́кѡ со́лнце: по ст҃ѣ́й трⷪ҇цѣ ре́вностїю разже́гсѧ, и҆ за вѣ́рꙋ крѣ́пкѡ пострада́въ, кро́вь свою̀ пролїѧ́лъ є҆сѝ. тѣ́мъ и҆ ѿсѣ́ченаѧ твоѧ̀ за хрⷭ҇та̀ глава̀ свидѣ́тельствꙋетъ ꙗ҆́вѣ ѡ҆ тебѣ̀, прилѣ́пшаѧ по сме́рти къ тѣлесѝ твоемꙋ̀: съ не́юже и҆ до дне́сь нетлѣ́нны пребыва́ютъ мо́щи твоѧ̑, ѿ ни́хже и҆сточа́еши и҆сцѣлє́нїѧ дꙋша́мъ и҆ тѣлесє́мъ на́шымъ. но ꙗ҆́кѡ дерзнове́нїе и҆мѣ́ѧ ко хрⷭ҇тꙋ̀, стрⷭ҇тоте́рпче геѡ́ргїе, непреста́ннѡ молѝ, держа́вꙋ твою̀ и҆ срѡ́дникъ твои́хъ безвре́днꙋ сохрани́ти мл҃твами твои́ми.
Кондак
Хрⷭ҇то́вѣ сме́рти подо́бѧсѧ, и҆ тогѡ̀ и҆спи́ти ча́шꙋ возжелѣ́въ ꙗ҆́кѡ живота̀: за него́же мꙋ́жески подвиза́лсѧ є҆сѝ, презрѣ́въ земно́е ца́рство, ѿ безбо́жныхъ ва̑рваръ пострада́въ до сме́рти, геѡ́ргїе бг҃омꙋ́дре. тѣ́мъ молѝ сп҃сти́сѧ хрⷭ҇толюби́вомꙋ і҆мпера́торꙋ на́шемꙋ, мл҃твами твои́ми.
Извор: Crkveni Kalendar


