SerbLink користи Firebase Analytics, Google-ов сервис, да изброји које се странице посећују. Он поставља колачиће и ради само ако то дозволите. Колачићи који вас држе пријављеним и памте ваша подешавања увек су укључени. Политика приватности

Аналитика је искључена.

Сампсон Странопримац

Hierarch

Спомен 27. јун

Свети Сампсон Странопримац је хришћански светитељ.
Овај светитељ рођен је од богатих и знаменитих родитеља у староме Риму, где је стекао високо образовање за то време, а посветио се нарочито лекарској науци.
Сампсон је био милосрдан лекар. Лечио је болеснике како лековима тако и молитвама. Сваког болесника је саветовао да испуњава прописе хришћанске вере. Потом се преселио у Цариград, где је живео у једном маленом дому.
За врлине овог светитеља чуо је патријарх и рукоположио га за свештеника. У то време разболео се цар Јустинијан Велики (527 - 565), и болест његова је по уверавању свих лекара била неизлечива. У хришћанској традицији помиње се да се тада цар помолио Богу, са великим усрђем, и да му је Бог открио у сну, да ће га Сампсон излечити. Хришћани верују да када је цар сазнао за Сампсона и дозвао га је у свој двор, чим је старац ставио своју руку на болно место, цар је оздравио. Па кад му је цар нудио велико благо за то, Сампсон се захвалио и није хтео ништа примити говорећи цару: "О царе, имадох ја и злата и сребра и осталог имања, но све оставих ради Христа, да бих добио вечна блага небеска". Али када је цар инсистирао да му нешто учини, Сампсон је замолио цара, да му сазида један дом за убоге. У томе дому Сампсон је служио убогим.
Свети Сампсон је преминуо 27. јуна (10 јула) 530. године и сахрањен је у цркви светог мученика Мокија, његовог сродника. У хришћанској традицији помиње се да се после смрти Сампсон више пута јављао онима који су га на призивали у помоћ.
Српска православна црква слави га 27. јуна по црквеном, а 10. јула по грегоријанском календару.

Тропар

Въ терпѣ́нїи твое́мъ стѧжа́лъ є҆сѝ мздꙋ̀ твою̀, ѻ҆́тче преподо́бне, въ мл҃твахъ непреста́ннѡ терпѣ́вый, ни́щыѧ возлюби́вый, и҆ сїѧ̑ ѹ҆довли́вый: но моли́сѧ хрⷭ҇тꙋ̀ бг҃ꙋ, самѱсѡ́не млⷭ҇тиве бл҃же́нне, сп҃сти́сѧ дꙋша́мъ на́шымъ.

Кондак

Ꙗ҆́кѡ врача̀ всеизрѧ́дна и҆ мл҃твенника бл҃гопрїѧ́тна, къ ра́цѣ твое́й бж҃е́ственнѣй притека́юще, самѱсѡ́не бг҃омꙋ́дре прпⷣбне, соше́дшесѧ любо́вїю, ѱсалмы̀ и҆ пѣ́сньми ра́дꙋющесѧ хрⷭ҇та̀ прославлѧ́емъ, таковꙋ́ю тебѣ̀ бл҃года́ть подава́юща и҆сцѣле́нїй.

Извор: Wikipedia