Свети пророк Самуил

Prophet

Спомен 20. август

Пре владавине царева у Израиљу, још за време управљања судија над народом Божјим, живљаше човек по имену Елкана. Он беше из племена Левијина и живљаше у граду Рамату који је лежао на гори званој Спера, у уделу Јефремовом. Овај град се касније назва Ариматеја, где се потом роди благообразни Јосиф који погребе пречисто тело Господа нашег Исуса Христа. Елкана имађаше две жене: једна се звала Ана, а друга Фенана. Фенана рађаше децу, а Ана беше нероткиња. Ипак Елкана љубљаше Ану више него Фенану, услед чега Фенана ненавиђаше Ану и вређаше је. Тако уцвељавана, Ана туговаше због бездетности своје и плакаше. Елкана сваке године о великим празницима иђаше са обе жене у Силом (тако се звала гора и град) ради приношења жртве и молитве Господу Богу Саваоту, јер до подизања храма у Јерусалиму тамо се налазио храм и ковчег Божји, и тамо су сва племена Израиљева одлазила на поклоњење Богу. У то време свештеник и уједно судија Израиљски бејаше Илије, који имађаше два сина: Офнија и Финеса.
Једном Елкана, дошавши са својим супругама у Силом и приневши жртву Богу, даде од принесенога на жртву део Фенани и по део свакоме од њене деце, а Ани даде само један део, пошто она не имађаше деце. И Фенана јој се стаде подсмевати и пркосити. То силно ожалости Ану, и она плакаше и не јеђаше; и изнеможе од велике туге што јој Господ затвори материцу и не даде јој деце, те служи на подсмех Фенани. И рече јој муж њезин Елкана: Ана, шта је с тобом? што плачеш? и зашто не једеш? и зашто тако силном тугом бијеш срце своје? нисам ли ти ја бољи него десеторо деце? - Но Ана се не могаше утешити. И пошто једоше, она устаде и оде у храм Господњи; а свештеник Илије сеђаше у то време на свом свештеничком месту крај прага врата храма Господњега. Ставши пред храмом, Ана се поклони Господу и плака горко од туге срца свога; и стаде се молити, говорећи тајно: Господе Саваоте! ако милостиво погледаш на смиреност слушкиње Твоје, и опоменеш ме се, и даш слушкињи Твојој мушко чедо, онда ћу га дати Теби на дар, да служи Теби Господу Богу у све дане живота свог, вина и другог опојног напитка неће пити, и бритва неће прећи преко главе његове.
Док се Ана тако мољаше дуго пред Господом, свештеник Илије мотраше на уста њезина. Но пошто она говораше у срцу свом, и уста јој се само мицаху а глас јој се не чујаше, то Илије помисли да је пијана и рече јој: Докле ћеш тако пијана стајати ту? Одлази од места Господњег, и отрезни се. - Ана му одговори: Не, господине, нисам пијана, него сам жена препуна огромне туге. Нисам пила вина нити каквог другог силовитог пића, него изливам душу своју пред Господом. Немој дати слушкиње своје кћерима Израиљевим на подсмех, јер сам од велике туге и жалости своје говорила досад. - На то јој Илије рече: Иди с миром; а Бог Израиљев нека испуни сваку твоју молбу коју си Му упутила. - И рече Ана: Ја слушкиња твоја нађох милост пред тобом.
После тога Ана се врати мужу своме, и једе с њим и пи, и лице јој више не беше тужно као раније. А сутрадан уранише, и поклонише се Господу, па се вратише кући својој. И погледа Господ на смиреност Ане, услиши молитву њену и разреши је од бездетности. И затрудне Ана, и кад дође време роди сина и надену му име Самуило, што значи: измољен од Господа.
Ускоро потом приближи се празник, у који муж Анин по обичају свом хођаше са свим домом својим ка Господу у Силом, да принесе жртве и молитве своје Богу и да да десетине од плодова земље своје. А Ана рече мужу: Ја нећу поћи с тобом у Силом, него ћу остати дома док не одојим дете; а када га одојим, онда ћу отићи да се јавим лицу Господњу и испуним завет који сам дала Господу: да син остане занавек служећи Њему. - Муж јој одговори: чини како ти је драго; и нека Господ испуни реч твоју што изађе из уста твојих.
Ана остаде дома и не хођаше у Силом ка Господу три године. А кад га одоји, Ана пође са њим и са мужем у Силом, водећи за жртву три телета и носећи три ефе брашна и мех вина; и уђоше у дом Господњи у Силому и дете с њима. И принесе Ана дете на дар Господу, као што беше обећала, и

Извор: Crkveni Kalendar