Свети Јона, митрополит московски

Свети Јона је родом из града Галича, у близини Казанске области. Његов благочестиви отац звао се Теодор. У својој дванаестој години Јона се обуче у монашки лик у једном од манастира Галичке покрајине. Одатле он оде у Москву у Симонов манастир. Ту се он много година труђаше у манастирским послушањима.
У то време митрополит у Москви беше Фотије. Када једном дође у Симонов манастир, митрополит Фотије отслужи молепствије у цркви Пресвете Богородице. И пошто даде благослов архимандриту и братији, њему се прохте да види и манастирске послушнике и да их благослови. Он сврну у пекару и угледа блаженог Јону где је од великог труда заспао, а десна му рука савијена као да њоме благосиља. Митрополит не нареди да га пробуде, него га тако спавајућег благослови, пророчки рекавши присутнима: "Овај ће монах бити велики светитељ земље Руске и многе ће упутити на пут спасења". Ово се пророчанство архијереја Божјег касније ипуни. Неколико година после тога, по Божјем благоволењу, по избору од стране свештеног сабора и по жељи цара, блажени Јона би постављен за епископа града Рјазања и Мурома, где он обрати к Богу и крсти многе невернике, идолопоклонике.
Када блажени митрополит Фотије отиде ка Господу, велики кнез Василије Васиљевич сазва архиепископе и епископе Руске земље и сав свештени сабор, и нареди им да достојног мужа изаберу за велики престо Руске митрополије. И по једнодушној жељи свих би изабран блажени Јона, епископ Рјазањски; јер га сви знађаху као мужа добродетељна и света.
Блажени Јона са посланицом великога кнеза отпутова у Цариград к цару Јовану Палеологу и к свјатјејшем патријарху Јосифу, да прими постављење за митрополита. Али пре но што он стиже у Цариград, злоумни Исидор (каснији унијата), родом из Солуна, већ беше посвећен за Руску митрополију и испраћен из Цариграда за Русију. По његовом одласку, свети Јона допутова у Цариград и предаде цару и патријарху посланицу великог кнеза. Прочитавши је, они веома жаљаху што су похитали са постављењем Исидора, кога већ беху послали за Русију. И говораху светом Јони: "Шта сада да радимо? Ти си закаснио са својим доласком к нама; ми смо већ поставили другога на Руску митрополију, Исидора, и то не можемо изменити: Исидор је већ митрополит Руски. Стога се ти врати на свој епископски престо, и чекај, шта ће Бог устројити односно Исидора. Када он или умре, или га на неки начин смене, тада ћеш ти, благословом патријаршиског престола Цариградског бити постављен за митрополита Кијева и целе Русије". - И тако они испратише светог Јону дрма.
Исидор пак најпре дође у Кијев; потом у пролеће отпутова у Москву, где проведе све до јесени; у јесен крену на Запад на Флорентиски сабор (1437-9 г.), тобож ради утврђења православне вере. Провевше тамо три године, он се врати у Кијев као отступник од свете православне вере, али тамо не би примљен. Тада се он упути у Москву, да тамо шири своје отступничко учење. Велики пак кнез Василије Васиљевич, дознавши за његово отступништво, сазва све архијереје и сав духовни чин Руске митрополије ради расмотрења те ствари. Саставши се и расмотривши света правила, они видеше да је Исидор донео са Флорентиског сабора туђе и противно Православљу учење, и не хтедоше да га имају за свог митрополита. А велики кнез нареди Исидору да живи у једном манастиру, док он не извести о томе свјатјејшег патријарха у Цариграду.
Исидор, видећи да се његово отпадништво обелоданило, испуни се стида и, не сачекавши ништа, кришом побеже у Рим, где од папе би ласкаво примљен. А на Руску митрополију опет би изабран свети Јона. По благослову свјатјејшег патријарха Цариградског Григорија Мелисине он би посвећен својим архијерејима у Моекви у саборној цркви, 15. децембра 1448. године. И тако, он би први митрополит посвећен од стране руских архијереја, по благослову апостолског престола цариградског.
Ступивши на престо Сверуске митрополије, свети Јона се стаде двоструко јаче подвизавати и труд на труд прилагати, силно се старајући да свуда утврди побожност. Тога ради он одушевљено распростираше бого