Свети Јулијан, епископ кеномански у Галији

Спомен 13. јул

Свети Јулијан би постављен за епископа од светог врховног апостола Петра и послат њиме у Галију на проповед речи Божје. Дошавши у град Кеноман, он постаде за њега први апостол, као свети Дионисије Ареопагит за Парижане: јер они обојица истих година полагаху те меље свете вере и изграђиваху Цркву Христову, апостолски се трудећи у проповеди Еванђеља и старајући се о спасењу душа људских. Испрва ново учење, проповедано устима светог Јулијана, беше незнабожним Кеноманцима једнима на саблазан а другима на подсмех и поругу. Али када они видеше чудеса, чињена свемоћним именом Христовим, почеше помало веровати учењу. Јер се рукама богопроповедника чињаху многа чудеса: ђаволи се изгоњаху, губави очишћаваху, слепи прогледаху, и сваковрсне болести исцељиваху. Своје учење о истинитом Богу свети Јулијан потврђиваше чудесним делима, призивајући на болеснике име Христово и осењујући их крсним знаком. Исцељујући тако тела њихова, он уједно исцељиваше и душе њихове проповедајући о Христу Исусу и просвећујући светим крштењем.
Спочетка свети Јулијан живљаше у предграђу града у једној маленој кући, и стадоше к њему долазити многи: новопросвећени ради поуке, а незнабошци ради исцељивања од болести, и ту добијаху двоструко исцељење, постајући и верни. То место где живљаше свети беше безводно, те долазници к њему и посетиоци који се бављаху код њега дуже, трпљаху велику оскудицу у води, која се морала доносити издалека. Стога човек Божји изиђе једном са људима који се десише код њега, у оближњу шумицу, пободе свој жезал у земљу, и помоли се Богу наглас да сви чују, говорећи: "Господе Боже, Ти си некада из тврдог камена у пустињи извео воду жедним људима Твојим, погледај и на нас, слуге Твоје, и отвори нам ризнице милосрђа Свога, те нареди да из ове суве земље потече извор студене воде, да би сви присутни познали да си Ти истинити Бог који си на крају векова послао у свет Сина Свог да верујуће у Тебе уведе у истинску обећану земљу".
Када светитељ заврши молитву и верни рекоше "амин!" тог часа потече извор воде из земље где беше побијен жезал, показујући људима свемоћ силе Божије и велику веру и слободу према Богу светог угодника. Тада верни ојачаше у вери, а неверни припадоше к ногама човека Божјег просећи крштење. И свети угодник их крсти водом тога извора. И тако с дана на дан растијаше и множаше се Црква Христова.
Када свети епископ Јулијан постаде славан због својих чудеса, кнез тога града по имену Дефенсор пожеле да види човека Божјег и посла да га чесно позову к њему. Светитељ се упути ка кнезу; када се приближи његовом дому, он обрете на капији слепца који просаше, и сажаливши се на њега призва име Исуса Христа, осени слепе очи његове чесним крсним знаком, и слепац прогледа. Велика радост обузе прогледалог слепца а присутне - велико удивљење. И одмах би ово чудо достављено кнезу. Кнез хитно изиђе у сусрет светоме, уједно и да прогледалог слепца види; и видевши их обојицу, он се поклони Божјем проповеднику, уведе га у свој дом, и припавши к ногама светитељу смирено га мољаше да га научи како да добије живот вечни. Светитељ Божји апостолски одржа проповед, довољно поучи кнеза и све укућане његове познању истинитог Бога и свете вере, и наложи пост, огласивши их за крштење. И после неколико дана, крсти се кнез са свим родом својим, и даде светитељу дом свој у средини града да га претвори у цркву, и поклони му потребну имовину за све потребе црквене. По угледу на кнеза многи угледни грађани примише свету веру у Христа и крстише се, и много од имовине своје подарише светитељу Божјем. А он устроји дивну цркву и украси је сваком лепотом. И стаде се народ сваки дан сабирати у цркву, и светим Јулијаном научавани вери и убеђивани чудесима, они се просвећиваху светим крштењем, јер свети Јулијан имађаше од Бога толику силу чудотворства да и мртве васкрсаваше.
У граду беше један угледан човек по имену Анастасије, који се још држаше идолопоклонства и не беше примио свету веру. Он имађаше љубљеног сина који се тешко разболе и ускоро умре. Отац, обузет великом

Извор: Crkveni Kalendar