Лав Катански
Спомен 20. фебруар
Свети Лав (маја 703. или 709. – 20. фебруар 789.) је био епископ катански. Под вулканском планином Етном, у граду Катани, би Лав свети добрим пастиром и милосрдним наставником људи. Велико попечење имаше око болесних и сиромашних. И ревност његова за веру би онако исто велика као и милосрђе његово према невољним. Појави се у том граду неки мађионичар Илиодор, који опсењиваше народ разним маштаријама, и веома развраћаше младеж. Једном за време Божје службе уђе у храм Божји и поче своје опсенарије. Свети Лав приђе к њему, веза га једним крајем омофора и одведе на тржиште градско. Ту нареди да се наложи велика ватра, и кад се ватра разгори, он стаде посред огња и увуче у њ и Илиодора. Илиодор сав изгори, а Лав оста жив и нетакнут. Постидеше се од тога сви они који беху залуђени Илиодором и који гледаху у њему неко божанство. А милосрдни и ревносни Лав прочу се по целоме царству као велики чудотворац, који својим светлим чудесима помаже људима. Када сконча свој ток, пресели се душом ка Господу, а из његових мошти потече целебно миро. Скончао у VIII веку.
Српска православна црква слави га 20. фебруара по црквеном, а 5. марта по грегоријанском календару.
Тропар
Пра́вило вѣ́ры и҆ ѡ҆́бразъ кро́тости, воздержа́нїѧ ѹ҆чи́телѧ ꙗ҆ви́ тѧ ста́дꙋ твоемꙋ̀, ꙗ҆́же веще́й и҆́стина: сегѡ̀ ра́ди стѧжа́лъ є҆сѝ смире́нїемъ высѡ́каѧ, нището́ю бога̑таѧ, ѻ҆́тче львѐ, молѝ хрⷭ҇та̀ бг҃а сп҃сти́сѧ дꙋша́мъ на́шымъ.
Кондак
Ꙗ҆́коже свѣти́льника превели́ка цр҃ковь и҆́мать всебл҃же́нне, тебѐ па́че со́лнца сїѧ́юща, ю҆́же твои́ми мл҃твами сохранѝ бл҃же́нне, непобѣди́мꙋ и҆ непоколеби́мꙋ ѿ є҆́реси всѧ́кїѧ, и҆ нескве́рнꙋ, ꙗ҆́кѡ приснопа́мѧтный.
Извор: Wikipedia


