Свети Лав I, папа римски

Овaj велики светитељ и пастир Цркве Божје у Риму Лав рођен је у Италији. Отац му се звао Квинтијан. Од младости се учио књизи и световној философији, и одрастао у хришћанским врлинама. Пошто изабра духовни живот, он најпре би архиђакон кад папе Сикста III. A пo смрти овога он би због свог превеликог целомудрија и чистоте једногласно изабран од свих на престо римске цркве. И словесне овце Христове пасаше добро као пастир добри, полажући душу своју за њих. Јер кад онај опасни насилник Атила, кнез Хуна, назван бич Божји, освојивши многе земље, дође у Италију с намером да је попали и опустоши, пaпa Лав учини ово. Видећи да се Атили не може ништа одупрети, он се усрдно помоли Богу са постом и сузама, молећи за Његову заштиту, и призивајући у помоћ свете врховне апостоле Петра и Павла. Затим изађе пред насилника у архијерејском одјејању да га моли и укроти његов гнев, готов и да умре за своје овце. И пошто је разговарао с њим благим и богонадахнутим речима, он га од вука претвори у овцу.
Јер насилник кротко и смирено саслуша речи Божјег угодника, дивећи се архијерејском одјејању његовом и осећајући страх од чесног и светог лица његовог, учини по жељи његовој, и журно оде из Италије. А када Атилини доглавници и војводе, зачуђени његовом необичном и брзом променом од гнева на кротост, питаху Атилу, зашто се уплашио и послушао једног римског човека који је без оружја изашао пред њега, те се повукао из Италије, остављајући у њој толика блага, Атила им одговори: Зар ви не видесте што ја видех? Јер ја видех два ангеловидна мужа (свете врховне апостоле Петра и Павла), који стајаху поред папе, са исуканим мачевима, и смрћу ми прећаху, ако не послушам архијереја Божјег.
Такав беше овај велики угодник Божји Лав: страшан не само невидљивим него и видљивим непријатељима, а пун љубави за овце, јер ради њих неустрашиво изиђе пред насилника, готов да пострада.
У време Лавова епископовања појавише се, после Несторијеве јереси, бестидни богохулници: Евтихије, архимандрит цариградски, и Диоскор, патријарх александријски. Они су две природе у Господу нашем Христу, божанску и човечанску, стапали у једну. И овом својом јереси изазваше силну пометњу у Цркви Божјој. А сазваше у Ефесу свој безакони сабор (449 г.), на коме неправедно осудише и убише светог Флавијана, патријарха цариградског, заштитника Православља. И многа зла чињаху правовернима.
Тада свети Лав пaпa показа велику ревност, да би утишао и уклонио пометњу, изазвану од јеретика у Цркви. Он писа прво цару Теодосију, затим цару Маркијану, да устроје Васељенски сабор. И у време цара Маркијана и Пулхерије састаде се 451. године у Халкидону свети Четврти Васеленски Сабор против Евтихија и Диоскора, који уче да у Господу Христу постоји једна природа. На том светом Сабору беше шест стотина и тридесет светих Отаца. На Сабор није могао лично доћи пресвети пaпa Лав, једно због старости и даљине пута, а друго због тадашњих честих варварских напада на Италију, који су веома отежавали путовање. Зато свети Лав посла своје изасланике: епископа Пасхазија и Лукенција, и презвитере Бонифација и Василија. И кад на Сабору настаде велики спор, и велике несугласице код многих, свети Оци наредише да се прочита посланица овог светог Лава, епископа римског, упућена ранијем патријарху Цариградском светом Флавијану, који сазва помесни сабор у Цариграду против јеретика (448 г.). Прича се касније да је ову посланицу својом апостолском руком исправио сам свети врховни апостол Петар. О томе Јован Мосх и његов саподвижник Софроније, патријарх јерусалимски, у своме Лимонару пишу ово: Ава Мина, старешина саламанског манастира близу Александрије, исприча нам како је чуо аву Евлогија, патријарха александријског, где казује ово: Када допутовах у Цариград, састадох се са господином Григоријем, архиђаконом римске цркве, мужем ваистину изванредним и врлинским, и разговарах с њим. Он ми исприча да је пресвети и преблажени Лав, пaпa римски, посланицу коју је написао светом Флавијану, патријарху цариградском, против злочестивих јеретик