Стефан Урош III
Спомен новембар 24
Стефан Урош III Немањић (око 1275/1276 или око 1284 — 11. новембар 1331.), познатији као Стефан Дечански, био је краљ Србије из породице Немањића, син краља Милутина (1282—1321.) и отац краља и цара Стефана Душана (1331—1355.).
Оженио се бугарском принцезом Теодором Смилец са којом је имао синове Душана и Душица. У другом браку, са византијском принцезом Маријом Палеолог, имао је троје деце: деспота и цара Симеона Уроша, Теодору и Јелену.
Био је талац Татара од 1292. до око 1297. године. Када се вратио, оженио се принцезом Теодором Смилец. Краљ Стефан Урош III добио је управу над Зетом око 1308. године, и побунио се против оца краља Милутина Немањића крајем 1313. године, или почетком 1314. године, али био је побеђен, ослепљен и послат у Цариград. После 7 година боравка у прогонству, крајем 1320. године, или вероватније почетком 1321. године, краљ Стефан Урош II Милутин дозволио је да се Стефан Урош III врати из прогонства у Србију. Када је краљ Стефан Урош II Милутин Немањић умро у октобру 1321. године, у Србији је почео грађански рат између Константина и Стефана Уроша III око престола, престо је освојио Стефан Урош III и крунисао се за краља 6. јануара 1322. године.
Касније се побунио око престола и краљ Стефан Владислав II, али је био поражен код Рудника и остатак живота је провео у Угарској. Одмах након преузимања власти краљу Стефану Урошу III Дечанском је умрла жена краљица Теодора Смилец Немањић. Од почетка његове владавине Дубровник и босански бан Стефан II Котроманић повели су рат да Србији отму Хум и полуострво Пељешац. Босански бан Стефан II Котроманић је успео отети Хум 1326. године. У то време, краљ Стефан Урош III се оженио Маријом Палеолог. У Византији је дошло до грађанског рата, између цара Андроника II Палеолога и цара Андроника III Палеолога. Краљ Стефан Дечански је стао на страну цара Андроника II, али није вршио никакве битне војне операције, касније је у рату победио цар Андроник III. Византијски цар Андроник III је склопио савез са Бугарском и 1330. године, кренули су у рат против Србије, али српски краљеви Душан и Стефан Урош III пресрели су бугарску војску и победили је у бици код Велбужда 28. јула 1330. године. После победе се састао са Бугарима и потписао мир, али да на бугарском престолу буду његова сестра царица Ана и њен син цар Јован Стефан. Тиме је показао да је Србија постала најмоћнија сила на Балканском полуострву. Византија је одустала од рата против Србије, и напала Бугарску. Српској властели није се свидело што нису напали Бугарску и добили више ратног плена и поседа. Млади краљ Стефан Душан почиње да постаје нелојалан и уз подршку властеле у августу 1331. године, диже побуну против оца. Краљ Стефан Урош III бива заробљен код Неродимља и пребачен у тамницу у Звечану, где је умро под неразјашњеним околностима 11. новембра 1331. године, а млади краљ Стефан Душан се крунисао за краља 8. септембра 1331. године.
Подигао је манастир Високи Дечани према коме је назван Дечански. Српска православна црква га је канонизовала као светог краља.
Извор: Wikipedia