Свети мученик Јулијан

Антонин цар и његови незнабошци примораваху хришћане: или да боговима принесу жртве, или да умру у љутим мукама. Тада у Кампанији бејаше игемон неки Флавијан, човек свиреп и мрзитељ имена Христова. Он разасла по целој области Кампаније своје незнабожне слуге са наређењем, да које год хришћане нађу, доведу везане к њему у град Атину, у коме се он у то време находио.
У то време у Кампанију дође из Далмације неки човек, млад по годинама али стар по нарави и мудрости хришћанској; диван лицем и телом, али још дивнији благодаћу и светошћу; сјајан високим пореклом, али сјајнији вером. Њему беше име Јулијан. Пролазећи путем у близини града Анагнија, Јулијан случајно наиђе на војнике игемонове, и поздрави их хришћанским поздравом, рекавши: Мир вам, браћо! - По овим речима и по кротком држању Јулијановом војници познаше да је он хришћанин, и стадоше га испитивати, ко је и откуда је, како се зове и које је вере. А слуга Божји Јулијан, желећи да страда и умре за Христа, неустрашиво одговори: Хришћанин сам; име ми је Јулијан; родом сам из Далмације; проходим ове крајеве, свуда саветујући људима да одбаце клањање идолима - демонима, и да поверују у јединог истинитог Бога и Сина Његовог Господа Исуса Христа, и да се клањају Њему кога ја проповедам и за кога сам готов душу своју положити.
Војници се удивише тако неустрашивом одговору Јулијановом, ухватише га, па га чврсто свезаше и поведоше, бијући га штаповима и оружјем, и говорећи: Да видимо, да ли су истините речи твоје, да желиш умрети за Распетога! - А он бијен мољаше се Богу, да му да силе да до краја претрпи страдања за свето име Његово. И услишена би молитва његова од Господа, јер к њему дође глас одозго који га крепљаше и говораше: Не бој се, Јулијане! Ја ћу бити с тобом, дајући ти силу и победу.
Тада свети младић узнесе благодарност милосрдноме Богу. После тога би одведен к игемону, који одмах нареди да га затворе у страшну тамницу, звану "Студени ров". И држаху га тамо седам дана без хране и пића, хотећи да га уморе глађу и жеђу. Али Бог не остави слугу Свог, јер Бог посла к њему светог анђела. И сужањ Христов, наслађујући се гледањем лица анђелова и разговором с њим, примаше из његових руку небеску храну.
Након седам дана изиђе игемон на јавно гледалиште, - (ту потом би подигнута црква у име Пречисте Богородице), - и седе на судишту у присуству мноштва сабраног народа. Онда доведоше преда њ на ислеђење светог мученика, и он га упита: Зар те није стид што си се ти, тако диван и изврстан младић, прилепио за бедног Назарећанина који би распет на крсту? Зар не би било боље да се одрекнеш те одвратне вере и поклониш боговима, да би постао мио цару? - Мученик одговори: Слава моја и хвала моја јесте распети Христос, Бог мој; и не хвалим се ничим другим до крстом Господа мога; а за свету веру, коју ти лажно називаш одвратном, готов сам умрети. Међутим, богови твоји стварно су одвратни, јер су демони; и нека се постиде сви који им се клањају.
Ове речи разјарише мучитеља и он нареди да мученика бију по устима, па да га затим муче опружена на мучилишту. Подносећи мучења, свети се мољаше Богу говорећи: У Тебе се, Господе, уздам; силом Твојом избави ме! Ти си Бог мој, помоћник мој, прибежиште и избавитељ мој; нека се постиде они који се клањају идолима и који су ми смислили зло. К Теби, Господе, вичем: не предај ме непријатељима мојим у плен!
И опет дође к мученику с неба глас који га крепљаше и говораше: Не бој се! подвизавај се јуначки! - Тада мученик, обраћајући се народу, рече: Чујте, кукавци! Не уздајте се у богове које рукама својим начинисте себи, него познајте онога Бога који је из ничега створио небо и земљу. - Таким речима саветујући народ, свети Јулијан обрати ка Христу више од тридесет људи. Затим би понова одведен у тамницу.
Идућег дана свети мученик би понова изведен на судиште. Игемон му упути овакве речи: Ја бих хтео да поштедим тебе који не штедиш самога себе и нећеш да се поклоииш непобедивим боговима. - На то му свети мученик одговори: Узалуд ми ти говориш то, јер ми не може