Света мученица Фервута и њена сестра удова и њихова робиња

Пошто епископ персијски свети Симеон пострада за Христа од цара Сапора, остадоше после њега две његове сестре: једна девојка, по имену Фервута, а друга удова, и једна робиња. Света Фервута беше млада и неописано лепа. Па кад за њену лепоту сазнаде персијска царица, жена Сапорова, она нареди да јој Фервуту доведу. Слуге одоше и доведоше царици свету девојку, и њену сестру, и робињу. То би на годину дана по погубљењу светог Симеона епископа. Када царица виде лепоту Фервутину, она јој рече: Девојко, ти таква лепотица треба да будеш госпођа многима. На то јој света одговори: Ја имам женика Христа ради кога пострада мој брат, и ја не могу ни да помислим на другог женика.
Царица је не распитиваше даље већ јој нареди да са сестром и робињом остане и живи у њеном царском двору- Но сутрадан се царица изненада разболе. И дођоше персијски жреци и гатари да је посете и виде од чега болује. Том приликом приметише у царичиној палати лепотицу Фервуту, и један се жрец занесе њеног лепотом, и чим изађе из палате он јој посла овакву поруку: Ако желиш да будеш моја жена, ја ћу те измолити од царице, и бићеш господарица над многим имањима и богатствима. Светитељка му отпоручи: Не могу се ја хришћанка удати за незнабошца. Чувши то, жрец се постиде и разгневи, па оде к цару Сапору и рече: Царичина болест није обична, њој је дат неки отров. У њеној палати се налазе две сестре хришћанке, чији брат епископ хришћански Симеон би погубљен по твоме наређењу. Сигурно су оне, кивне на тебе због свог брата, направиле отров и дале царици.
Цар одмах нареди да их доведу на ислеђење. И бише доведене све три: света Фервута, њена сестра и њихова робиња. По царевом наређењу к њима изиђе кнез жречева Маиптис и друга два кнеза из сената, да их испитају и чују њихов одговор. А кад ови угледаше неисказану лепоту свете Фервуте, порази их њена лепота и рани срца њихова, и сваки од њих мишљаше у себи зло,
и скриваху један од другог своје прљаве помисли. И рекоше им: Пошто сте отровале царицу, господарицу света, ви сте заслужиле смрт. На то им света Фервута одговори: Зашто Сатана метну у срце ваше такву помисао против нас која је далеко од истине? И због чега хоћете да нас невине осрамотите? Ако сте жедни наше крви, ко вам брани да је пијете? Ако желите да нас закољете, гле, ви сваки дан тиме руке своје скрнавите. А ми ради Бога нашег као хришћанке умиремо, не одричући се Њега, јер је Он живот наш. И као што нам је наређено да се само Богу клањамо и Њему јединоме служимо, ми тако и радимо. У нашим Књигама је још и ово написано: Гатар и мађионичар да не живи, него да умре од руку својих људи (2. Мојс. 22. 18; 3. Мојс. 20, 6). Како онда можемо ми дати отров некоме, када такво дело није мање зло него када бисмо се одрекле Бога нашег? Јер се оба та греха кажњавају смрћу.
Док је света ово говорила, они су је са највећим задовољством слушали, дивећи се и лепоти и мудрости њеној. И не могаху јој ништа на то одговорити, већ сваки мишљаше у себи: Ја ћу умолити цара да их све три ослободи смрти, па ћу ову девојку узети себи за жену. - Најзад Маиптис проговори: Иако вам није допуштено да се бавите враџбинама, да не бисте, као што си рекла, нарушиле ваш закон, ипак сте то учиниле огорчене због смрти вашег брата. Света Фервута му одговори: А какво то зло претрпе од вас наш брат, да бисмо због тога, желећи вам смрт изгубиле свој живот у Бога? Јер, ма да га ви, разјарени својим безбожним гневом, убисте, ипак је он жив и радује се са Христом у Његовом небеском царству, према коме царству ваше царство је ништавно. - После ових светитељкиних речи кнезови наредише да их све три одведу у тамницу.
Сутрадан врло рано кнез жречева и гатара Маиптис посла тајно у тамницу светој Фервути ову поруку: Ево готов сам да умолим цара да теби и онима с тобом поклони живот, само пристани да ми будеш жена. А света девојка када то чу, посла му овакав јуначки одговор: Умукни, свепогани псу, непријатељу Божји и сваке правде! И не усуђуј се више да ми шаљеш такве гадне поруке, јер их душа моја не може да подноси

Извор: Crkveni Kalendar