Свети мученици Хрисант и Дарија, и други с њима

Спомен 19. март

ПОЛЕМИЈЕ, човек знаменит, велможа, рода кнежевског, са сином својим Хрисантом оде из Александрије у Рим. Тамо га велможе примише чесно, а цар га постави за сенатора. Желећи да му јединац син Хрисант изучи све науке, он га даде на школе. И он изучи све светске науке имајући најученије људе за учитеље. А кад изучи све науке, до руку младога Хрисанта дође Еванђеље и Дела Апостолска. Прочитавши их пажљиво, и удубљујући се у њих, он говораше себи: Теби је доликовало, Хрисанте, да читаш незнабожачке књиге, пуне нејасности, док ниси нашао светлост истине. Нашавши њу, ти се ње једино и држи. Јер није мудро и паметно, од светлости враћати се опет тами. Одбациш ли плодове твога труда око учења, узалуд си се онда учио и мучио. А плодове труда Бог даје онима који их траже. Јер тако наређује Бог, то си читао: Тражите, и наћи ћете (Лк. 11, 9). Ако пак оставиш оно што си тражио и нашао, онда ћеш се уподобити безумним и неразумним људима. Стога се чврсто држи онога чега се треба свим умом држати, да не би претрпео велику штету. А претрпећеш велику штету, ако се добровољно лишиш блага, које си с толиком муком нашао. Злато и сребро си нашао, драго камење си нашао. Зато си и тражио, да би нашао; и зато си нашао, да би наћено наследио. Пази дакле, да ти не буде одузето благо које си нашао.
Тако говорећи себи, Хрисант тражаше себи учитеља за Свето Писмо. И као што је раније био слушалац реторске и философске мудрости и ученик најученијих учитеља, тако је сада желео да нађе просте учитеље, као што некад беху некњижевни рибари који сав свет уловише у познање Христово. Такве учитеље ревносно тражаше благоразумни јуноша, јер је читао апостола који говори: Где је премудри? Где је књижевник? Где је препирач овога света? Не претвори ли Бог мудрост овога света у лудост? Јер пошто свет не позна Бога мудрошћу, би воља Божја да лудошћу проповеди спасе оне који верују (1 Кор. 1, 20. 21).
Размишљајући сваког дана о томе, и тражећи слуге Христове, он нађе некога који му каза да зна једнога хришћанина, по имену Карпофора, који је врло вичан Светом Писму, а који, кријући се због гоњења, живи у горама, у некој пећини, мало коме познатој. Чувши то, блажени јуноша се веома обрадова, и припаде к ногама овога човека молећи га са сузама, да му покаже место где живи тај Божји човек. И овај му показа, и Хрисант се упозна са блаженим Карпофором, који беше свештеник. И одлажаше к њему често, и слушаше од њега реч Божју и тајну вере хришћанске, и упућиваше се на пут спасења. И у току неколико месеци он би од презвитера Карпофора потпуно упућен у тајне Светога Писма, и доби свето крштење од њега. И толико се Хрисант утврди у светој вери, и показа савршен у љубави Христовој да седмог дана после свог крштења он стаде јавно у народу проповедати Христа, Сина Божјег.
Чуше то неки његови сродници, људи угледни, и рекоше његовом оцу: Пази, ти ћеш бити крив, и од тебе ће се тражити изјашњење за оно што твој син у дрскости чини: јер ружи богове, а говори да је неки Исус Христос истинити Бог. Дође ли то цару до ушију, онда ни теби, ни нама сродницима твојим, неће бити опроштено, и ми ћемо изгубити цареву милост. Јер такве хуле против богова усуђује се говорити само онај који се противи законима царским.
То разљути Полемија, и он сина свог Хрисента затвори у једну мрачну и смрдљиву избу, и мораше га глађу, дајући му по мало хране увече. А блажени Хрисант сматраше тај затвор и глад не као казну, него као вежбање у посту и испосничком молитвеном тиховању и тегобама хришћанског живота. И више вољаше овај тесни и мрачни затвор него простране и светле палате.
Када за то дознаше укућани и рођаци, они предложише оцу Хрисантовом ово: Ако хоћеш да сина одвратиш од хришћанске мисли, ти онда учини да он живи у раскоши и сластима; и ожени га неком лепом и паметном девојком, па кад се осети мужем, он ће заборавити на хришћанство. А тамницу, и окове, и глад, којима га ти мучиш, хришћани сматрају за славу и дику, а не за муку.
Чувши то, Полемије нареди да се спреми засебна врло светла палата, њени зи

Извор: Crkveni Kalendar