Свети мученици Конон отац и Конон син

У ВРЕМЕ Аврелијана мучитеља беше у граду Иконији један човек, по имену Конон. Доброг рода и пун страха Божјега, он имађаше жену верну у Господу. Обоје гораху љубављу према небеској отаџбини, и жуђаху више за небеским почастима и славом него за земаљским. И сваког дана у молитвама својим мољаху Бога да им подари сина. Господ услиши њихове молитве, и роди им се син, коме дадоше очево име Конон. Али мајка, родивши дете, тог истог дана отиде ка Господу са добром надом, јер беше сигурна у своје спасење зато што је родила дете, по речи апостола: Жена ће се спасти рађањем деце (1 Тм. 2, 15).
А блажени Конон провођаше у молитвама дане и ноћи. И кад детету би седам година, он све што имаше раздаде ништима, узе дете, оде у манастир и предаде се монашком обучавању. И Бог му дарова толику благодат, да је слепима вид давао, губаве чистио, ђаволе изгонио, разноврсне болеснике исцељивао, и друга славна чудеса чинио.
Река што пролази кроз Иконију, у пролеће је веома надолазила, изливала се из корита, и многим грађанима и житељима тога краја наносила штете, плавећи им њиве, баште и куће. Једном приликом, када река по обичају свом надође, и страшније него икад поплави многа насеља, сав иконијски народ прибеже к Божјем човеку Конону и, припавши к ногама његовим мољаху га говорећи: Помози нам, слуго Божји, јер се река изли преко мере и плави нас и све наше, и велики део народа је с оне стране реке и неможе да пређе овамо. А блажени Конон им одговори: Ја сам, браћо, грешан и недостојан, и шта могу да учиним? Но сав народ стаде викати громко: Свети Кононе, слуго Божји, помози нам!
Тада свети Конон оде на обалу реке, и подигавши очи к небу рече: Господе Исусе Христе, као што си услишио слугу свог Мојсија на Црвеном Мору и синове Израиљеве превео по суву, тако, о Господе, услиши и мене сада; услиши ме не мене ради него народа овог ради, да би видели чудеса Твоја и славили благословено име Твоје кроза све векове! - И кад цео народ рече амин, одмах се река раздели на двоје: један део њен изненада потече назад, а други део оде својим путем. - И сав народ, и људи и жене, једногласно повикаше, хвалећи Бога који спасава оне што се у Њега уздају. И вратише се људи и стока на своја насеља, са којих их беше отерала вода.
А вода која се поврати назад поплави горња села, и не само испуни долинице и долине, него и брежуљке покри. И опет сав народ дотрча к Божјем човеку и исприча му све. Он се диже и оде на реку, и осенивши је крсним знаком рече: Послушај наређење свемоћног Бога, и сабери сву воду своју у корито своје, и не прелази границе своје, нити плави људска насеља. И одмах река, као слуга слушајући господара свога, послуша наређење угодника Божјег, и пође својим путем, не изливајући се из свога корита, иако се раније беше уздигла као гора. И испуни се реч Господња која говори: Ако имате вере колико зрно горушично, и речете гори овој: прећи одавде тамо, и прећи ће (Мт. 17, 20).
Бринући се о спасењу душа људских, свети Конон разораваше многе храмове идолске, и обраћаше неверне Христовој вери. И то чињаше не само у Иконији него и у целој области тој. А када слава светитељева дође до ушију неког војводе Дометијана, дође овај безбожни безаконик у Иконију. И у граду настаде толики страх и пометња, да нико не смејаше јавно рећи да је хришћанин. И због тога многи претпоставише да са зверињем живе по горама и пустињама, него да се због страха одрекну хришћанске вере.
Затим војвода Дометијан, нахушкан од ђавола, нареди да ухвате Божјег човека, светог Конона, и доведу пред њега. И кад светитељ би доведен на истјазање, Дометијан погледа на њега, и осмехнувши се рече: Здраво, благородни старче! - Здраво! одговори светитељ. Дометијан рече: Сада видим да је истина оно што сам слушао о теби, јер је лик твој светао и честан, очи твоје сијају као звезде, и старост твоја је беспрекорна. Обавештени смо о теби, да си толико затрован смртоносним отровом хришћанства, да ти није доста то што си ти у заблуди, него се усуђујеш да и многе друге преводиш у њу. Али, иако смо то чули,

Извор: Crkveni Kalendar