Свети мученици Онисифор и Порфирије
Спомен 9. новембар
ОВА два дивна мужа беху мучени за име Христово у време цара Диоклецијана. Оптужени због вере у Христа и изведени на суд, они неустрашиво исповедише да је Христос истинити Бог и Творац неба и земље. Због тога их бездушно тукоше по целоме телу и на разне начине страховито мучише. После тога их положише на усијане железне лесе, и тако пекоше; а славни мученици се у тим мукама радоваху и Бога благодараху, од кога им и дође помоћ, те лако подношаху муке. Видећи свете мученике где се радују и стоје изнад мука, свирепи мучитељи их везаше коњима бесним за репове, па тераху коње по трновитим, каменитим и брдовитим местима. Дуго вучени тако, светим мученицима се тела покидаше и распадоше, и они у тим мукама предадоше своје свете душе своме многожељеном Господу. Неки пак хришћани ноћу тајно покупише остатке светих тела њихових и чесно сахранише у месту званом Панкеан, где од њих биваху многа чудеса и исцељења, у славу Бога, дивног у светима Својим.
Тропар
Мч҃нцы твоѝ гдⷭ҇и, во страда́нїихъ свои́хъ вѣнцы̀ прїѧ́ша нетлѣ̑нныѧ ѿ тебѐ бг҃а на́шегѡ: и҆мꙋ́ще бо крѣ́пость твою̀ мꙋчи́телей низложи́ша, сокрꙋши́ша и҆ де́мѡнѡвъ немощны̑ѧ де́рзѡсти. тѣ́хъ моли́твами сп҃сѝ дꙋ́шы на́шѧ.
Кондак
Мꙋ́чєникъ дво́ица пострада́вше крѣ́пкѡ, вра́жїю горды́ню на зе́млю низложи́сте, ѡ҆зари́вшесѧ бл҃года́тїю несозда́нныѧ трⷪ҇цы, сла́внїи ѻ҆нїсі́форе и҆ порфѵ́рїе, моли́тесѧ непреста́ннѡ ѡ҆ всѣ́хъ на́съ.
Извор: Crkveni Kalendar


