SerbLink користи Firebase Analytics, Google-ов сервис, да изброји које се странице посећују. Он поставља колачиће и ради само ако то дозволите. Колачићи који вас држе пријављеним и памте ваша подешавања увек су укључени. Политика приватности

Аналитика је искључена.

Свети мученици Певсип, Елевсип, Малевсип и баба им Неонила

Спомен 16. јануар

Свети Поликарп, епископ смирнски, ученик светог апостола и еванђелиста Јована Богослова, испуњен Духа Светога, желећи да умножи Христово словесно стадо, посла своје ученике у разне земље, да смело проповедају реч Божју. Чувши пак да се у Француској спроводи најстрашније гоњење на хришћане, јер царска наредба о убијању хришћана беше свуда објављена, свети Поликарп посла тамо два Божја свештеника, Андохија, и Венигна, и ђакона Тирса. To беху људи истински добродетељни, богољубиви и у подвизима ревностни; из љубави према Христу готови на путне тешкоће и морске опасности; искрено су волели странствовање, и нису се бојали мука и смрти већ су их желели. Добивши наређење од свога епископа, они се укрцаше у лађу. Испраћајући их, епископ Поликарп им овако говораше: Идите храбри људи, борите се храбро Христовом храброшћу, и светим исповедањем пресветог имена Христовог стећи ћете многе саборце, и добићете име славно и вечне почасти. Нека се плодови труда вашег изобилно умноже! Нека се радосно веселе рајска насеља праведних због светих које ћете ви васпитати!
Са таквим благословом свети Поликарп испрати своје изасланике. И они пловећи благополучно, под Божјим руководством стигоше брзо на Масалијску обалу. Пошто се искрцаше на копно, кренуше на пут, и предводник им беше анђео Божји. A кад уђоше у град звани Едуа, по промислу Божјем нађоше Фавста сенатора, човека врло благородна, који их с великом љубављу прими. Кад он сазнаде да су они презвитери, замоли их свесрдно да његове домаће и сроднике и пријатеље просвете светим крштењем и начине хришћанима. Јер он због ондашњег гоњења беше потајни хришћанин. А приведе им и сина свог Симфоријана, малог дечка, који је, васпитан од светих, по Божјем предодређењу, касније, у своје време, имао бити Христов мученик. Поверавајући га свештеницима, он мољаше да га свети Венигн крсти, а да му свети Андохије буде кум. И свети служитељи учинише све по Фавстовој жељи. Фавст пак, сетивши се своје сестре и њених унука, рече светима: Имам рођену сестру; зове се Неонила; живи у граду Лингону. Она има три унука од свога сина, који се сви заједно, као близанци, јавише из утробе мајке своје на овај свет. Они су врло школовани, и светској мудрости добро научени, али, по угледу на своје претке, они живе у незнабожачкој заблуди, служећи идолима. О, свештеници Божји помозите јој, и благородни дом, како почесте до краја просветите.
Чувши то, свети се посаветоваше да се разиђу на две стране ради проповеди: Андохије са Тирсом оде у Августодонијски крај, где многе Христовој вери приведоше, и најзад се мученичким венцем увенчаше, а свети Венигн отпутова у град Лингону к сестри Фавстовој.
Неонила, сестра Фавстова, прими светога Венигна са највећом радошћу, као ману с неба. Тога дана унуци њени беху у селу Пасмазији, где принесоше погане жртве идолу богиње, зване Немезиде и остатке од тих жртава донесоше баби својој. А она, гнушајући се идоложртвених гадости, баци их псима, да их поједу. Њима пак пред светим презвитером Венигном говораше овако: Мили моји унуци, познајте Господа нашег Исуса Христа, Бога истинитог и живог, коме анђели и сва твар одају дужно поштовање. Он је сав свет речју створио, небеске висине заповешћу поставио, ширину земље распростро, мора скупио и песком их оградио, небо звездама украсио, и два изврсна светила поставио, и заповедио им да све што је Он створио осветљују, рибама дао воде да у њима бораве, различним дрвећем и травом земљу оденуо, и сваку животињу по своме нахођењу створио. Онда је благоволео, по лику свом и по подобију саздати човека, и обдарити га нарочитим даром мудрости, знања и разума, да би усрдније тражио Господа целокупне творевине, и не незнањем пренебрегавао Саздатеља. Таквим је човек саздан, да би знао шта је добро, и одвајао га од зла; да би неосетљиве и мртве идоле, од разног материјала рукама начињене, а од ђавола на саблазан људима измишљене, као свепогане одбацивао и заједницу с њима избегавао, а не поштовање им указивао, јер идоле у овом свету измисли онај чија лукавост саблаз

Извор: Crkveni Kalendar