Свети кнез Јован Вологодски

Свети благоверни кнез Јован био је син благоверног и христољубивог кнеза Андреја Васиљевича Угличског и благоверне кнегиње Јелене. Свето крштење добио у граду Велике Луке и, када одрасте, изучи књигу. По нарави био кротак и миран; није волео дечје игре; у свему умерен, он проживе у дому оца свог до тридесете своје године. У то време добромрзац, непријатељ рода људског ули великом кнезу Јовану Васиљевичу Московском мржњу према рођеном брату његовом, благоверном кнезу Андреју Васиљевичу Угличском и његовим синовима, овоме Јовану и Димитрију, те нареди да их ухвате, окују у тешке окове, па одведу у град Перејаслав, и тамо затворе у тамницу. Потом они бише преведени најпре у Бјелоозеро, па онда у град Вологду, где под чврстом стражом проведоше много година.
Блажени кнез Јован Андрејевич, одликујући се мудрошћу, тешио је свога брата, кнеза Димитрија, и говорио му: Брате, не тугуј што си затворен у тамницу и патиш од тих окова. Бог је внушио нашем стрицу, господару великом кнезу Јовану Васиљевичу, да тако поступи с нама, да би душама нашим учинио добро, јер је на тај начин Бог онемогућио нама да се бринемо о сујетним стварима овога света. Молимо се Господу Богу, да нам пошаље милост своју, како бисмо с радошћу подносили страдања у име Његово и избавили се вечних мука.
Стекавши на тај начин спокојство у страдањима и тугу због грехова својих, свети кнез проведе у тамници и оковима тридесет и две године. Онда се тешко разболе, и осети да му се приближује крај. Он дозва к себи игумана Мисаила из Спаског манастира светог Димитрија, и прими монашки постриг, добивши име Игњатије. Радост и весеље испунише душу блаженог кнеза, када се обуче у анђелски чин. Причестивши се пречистим Тајнама Христовим, он осени себе крсним знаком, па се престави у вечне обитељи. То би деветнаестог маја 1522. године.
После престављења преподобног кнеза из тела његовог потече миро, које се осети у целом граду. Тада житељи града спремише тело његово за укоп, и однесоше ради сахране у манастир преподобног оца Димитрија Прилуцког, у храм Свемилостивог Спаса, и сахранише под олтаром близу Димитрија Чудотворца. Ту преподобни и до данашњег дана дају исцелење онима који им приступају са вером.