Свети преподобни Теофан Исповедник
Confessor
Спомен 12. март
ИСТОРИЈЕ живота Светих, о! христољупци, увек су за дивљење и погодне су за усвајање од душа које их с вером слушају. Јер опис житија Светих распаљује у душама ревност и старање да им се подражава. Зато и ја, вели свети патријарх Методије, писац овог Житија, узех да опишем ово што се збило у наше дане, и да изнесем чудеса која сам сопственим очима видео а која се и још могу видети, а то је - живљење и чудеса овог богојављеног оца нашег Теофана.
Завичај овог преподобног Теофана беше Цариград, родитељи угледни: Исакије и Теодотија. А Исак беше сродник цара Лава Исаврјанина и сина му Копронима. И добијаше Исак велике положаје у царској палати, и беше за царовања Копронимова управитељ острва на Егејском мору. А тада иконоборна јерес притискиваше Цркву, и велико гоњење беше на побожне. Исак са својом супругом Теодотијом, будући побожни, тајно се држаху правоверја. И удостојише се постати родитељи таквог сина, који је као зора имао засијати Цркви Христовој. И дадоше му име Теофан, што значи богојављен. А то учинише стога што се он роди на Богојављење, које се на грчком зове Теофанија, и што га Бог по промислу свом, као некада пророка Јеремију, још у утроби мајке изабра и освети да буде велики светилник Цркве. Блаженог Теофана називали су и очевим именом Исак, а то му назвање беше дао сам цар Константин Копроним. Али тако је било до његовог пострига у монаштво, за којим му је још од малена жудило срце.
По рођењу блаженог богојављеног детета Теофана родитељ његов Исак поживе само три године, па пређе у живот бесконачни. Умирући он написа завештање, у коме он свог трогодишњег сина са његовом мајком повери на старање и чување самом цару Константину Копрониму, као своме рођаку. И дете растијаше телом и разумом, учећи се Светом Писму и доброј нарави. А кад му би дванаест година, један сенатор који имађаше осмогодишњу кћер по имену Мегалу, видећи како је дечак Теофан диван, паметан, веома богат и царев сродник, жељаше да му своју кћер заручи као невесту. На то и мајка Теофанова Теодотија врло радо пристајаше. Али пошто се та ствар није могла извршити без царева пристанка, онај сенатор много моли цара поводом тога. Јер је сенатор желео да се ороди с царем, дајући своју кћер за његовог рођака. И кад цар даде свој пристанак, би извршено обручење деце какво приличи њиховом узрасту, а сама свадба би одложена док не постану пунолетни обоје, и женик и невеста. Уто умре цар Копроним, и на престо дође његов син Лав, четврти са тим именом, по мајци називан Хазар, јер му мајка беше кћи хазарског кнеза Кагана, која се као незнабошкиња звала Хазара, а на крштењу добила име Ирина. А после неколико година умре и Теофанова мајка Теодотија, и остави своме сину огромно богатство.
У дому Теофановом беше један служитељ, богобојажљив и целомудрен, по имену Прандије, кога Теофан вољаше због његовог врлинског живота, и у коме имађаше свог најприснијег саветника. Честим корисним разговорима са њим побуђиван, а нарочито Духом Божјим упућиван, Теофан заволе целомудрије, и размишљаше на који би начин очувао своју девственичку чистоту. И свим срцем жељаше монаштво и живот монашки, и стаде раздавати своја богатства ништима и убогима. Када за то дознаде његов таст, одмах предузе све, иако женик није хтео, да се венчање обави што пре, јер и заручници већ беху пунолетни. На сам дан свадбе богојављени јуноша Теофан, свим умом погружен у Богу, мољаше се тајно у срцу свом да му Господ благодаћу својом сачува девственост неповређеном. И када се са невестом повуче у ложницу, седе на одар, и уз дубоке уздахе стаде јој казивати своју тајну заветну мисао:
О жено, ти знаш да је наш земаљски живот кратак, дан смрти наше непознат, и немилостив суд очекује оне који често гневе Бога проводећи овај живот у сластима и изобиљу. И мада је брак установљен самим Богом, ипак световне бриге у брачном животу удаљују ум људски од Бога, осујећују му богоугодне мисли, и не допуштају светлим очима душе гледати ка будућем животу. Знамо да Лазар за привремено злопаћење би однесен од Анђела у наручје
Извор: Crkveni Kalendar
