Свети преподобни Ефросин, Псковски чудотворац
Спомен 15. мај
Преподобни Ефросин, коме световно име беше Елеазар, родио се у околини града Пскова, на северу Русије. Одгајен је у дому својих родитеља у селу Виделебју, на тридесет потркалишта од Пскова. Ко су били његови родитељи, не зна се. Но тачно се зна једно: он се родио духовним рођењем, при чему му је отац био Бог који га је и родио водом и Духом, а мати му је била - Православна Црква, због чега је и био васпитан у правој вери и учењу. Када Елеазар поодрасте родитељи га дадоше да изучи божанствене књиге. Он убрзо тако јасно уђе у смисао и разумевање Светога Писма, да га је могао не само речито објашњавати, него и састављати поучне саставе. Осим тога он изучи и философске науке, те се чак и старци дивљаху његовој мудрости и са похвалом говораху о њему. Он никада није показивао склоности ни према играма ни према световним забавама, него је највише волео читање Светога Писма и црквене песме. При томе он се још као дечко почео одавати строгом уздржању, одрекавши се да једе уопште ишта слатко. Видећи тако уздржање дечаково, родитељи су га питали: Сине, зашто изнураваш тело своје тако суровим начином живота, и тиме нам причињаваш велики бол? А он им одговараше: Родитељи моји, у Светом Писму је речено да нас јело и пиће не приближавају Богу (1 Кор. 8, 8), него нас само пост, молитва, телесна чистота и уздржање приближавају Богу.
Потом родитељи хтедоше да Елеазара ожене по закону. Али разборити дечак побеже од својих родитеља као срна од замке. Родитељи га дуго на све стране са сузама тражаху, али га нигде не могаху наћи, јер га благодат Божја чуваше. Ускоро затим његов отац сконча, и мати му остаде удовица. Тада милостиви Бог, који хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине, стави му у срце добру мисао: да се ради спасења свог удаљи из света. Ову мисао он одмах приведе у дело: оде у манастир Рождества Пресвете Богородице што је на Снежној Гори у близини Пскова. Игуман га постриже за монаха, давши му име Ефросин. Од тада се Ефросин занавек одрече помисли које вуку ка свету, и потпуно се предаде заветима монашког позива. Примивши монаштво, преподобни Ефросин се стаде ревносно подвизавати у посту, бдењу, молитви и посвуноћном молитвеном стајању. И у исто време он марљиво служаше братији и у кујни, и у пекари, и у свим другим манастирским пословима. Тиме је стекао наклоност свих монаха свете обитељи. Због таког врлинског живота убрзо се поче ширити глас на све стране о преподобном. Сазнавши за то, он се веома ожалости, јер се клонио славе људске, и сматрао ју је за свој грех и за своју срамоту. Да би избегао ту славу, он стаде помишљати да се повуче у пустињачки и безмолвни живот, где би се подвизавао само за Бога. Ту своју намеру он саопшти свом духовном оцу. А овај, видећи да он напредује у врлинама, благослови га и рече му: Иди с миром, сине мој! Господ нека буде с тобом; нека те Он умудри и упути у том добром делању које си изабрао.
Пошто доби благослов од свог духовног оца, блажени Ефросин оде из обитељи Пречисте и стаде обилазити многа места, тражећи погодан кутак где би се могао у усамљености предати безмолвном усамљеничком житију. По промислу Божјем он чу за место на обали реке Толве, удаљено од Пскова двадесет и пет потркалишта, на коме се благодаћу Христовом и сада налази манастир. Власници тога места позваше преподобног преко неких побожних људи, да би се и ту прославило име Господње. Преподобноме се допаде место, и он се ту настани на безмолвни, усамљенички живот, по речима божанственог пророка: Удаљих се бежећи, и настаних се у пустињи. Чеках Бога који спасава од малодушности и од буре (Пс. 54, 8-9). Ту он направи себи колибу, и усрдно се предаде монашким подвизима, одбијајући нападаје невидљивог непријатеља, постом, бдењем, молитвом, свуноћним стајањем и земним поклонима.
Једном за време летње жеге преподобни изађе из колибе и леже на земљу да се мало одмори од својих подвига. И одмах га ухвати лаки сан. У том сну јавише му се учитељи васељене: Св. Василије Велики, св. Григорије Богослов и св. Јован Златоуст, и означише му
Извор: Crkveni Kalendar
