Свети преподобни Сергије Нуромски

Преподобни Сергије отпоче свој монашки живот у Светој Гори Атонској. Отуда се врати у своју отаџбину Русију, и ступи у манастир великог угодника Божјег, преподобног Сергија Радонежског, који тада још беше у животу. И проведе преподобни Сергије Нуромски дуго време под руководством светог богоугодника Радонежског, угледајући се на њега и подражавајући свети живот његов. И често разговараху они о духовним прегнућима. Али преподобног Сергија Нуромског срце је вукло пустињачкој усамљености и молитвеном тиховању. Дуго размишљајући о томе, он једног дана дође к наставнику свом, поклони му се до земље, и лијући сузе исповеди му своје помисли и моли га за благослов и дозволу да се удаљи у пустињу. А свети наставник, прозревши да је он сасуд пун Духа Светога, и да ће бити наставник монасима и добар пастир стада Христовог, даде му свој благослов и поуке потребне за пустињачки живот, па га отпусти с миром, рекавши: Иди, чедо; Бог нека је с тобом!
Добивши благослов, блажени Сергије Нуромски се испуни радости, и тајно крену на север тражећи згодно пусто место. С надом у Бога идући тако он се заустави у Обнорској области, на реци Нурми, у крају шумовитом, пуном дубрава и воде, где доцније и сагради манастир. У том крају живљаше и велики подвижник Павле, Обнорски чудотворац, пустињак и безмолвник. Преподобном Сергију се веома допаде ово место, и узнесе топлу благодарност Богу што га је довео ту. И мољаше се Богу говорећи: Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, погледај на ово место и благослови га; удостој ме да служим Теби на овом месту у све дане живота мога; јер сам дошао овамо да вечито служим Теби, да би се и преко мене прославило пресвето име Твоје, сада и увек и кроза све векове. Амин.
Помоливши се, преподобни пободе крст на том месту; a подиже и црквицу и малу келијицу. И блажени усамљеник проведе ту много година у великим подвизима: умртвљаваше тело своје неспавањем и свуноћним бдењем, и побеђиваше врага молитвама, постом и врлинама. Но мрзитељ рода људског и његових врлина навођаше на богочежњивог пустињака разне невоље и муке, нападајући га или непосредно сам или преко рђавих људи. Тако једном преподобнога оца нападоше разбојници и толико избише да он умало не издахну од убоја и рана. Но он, подигавши очи своје к небу, са сузама се помоли Богу, говорећи: Владико и преблаги Царе, погледај с неба на ране које задобих зато што се Тебе ради удаљих у ову пустињу. Благодарим Ти што ме удостоји да на телу свом носим ране ради светог имена Твог. Удостој ме удела светих Твојих. Сачувај душу моју и избави, да се не постидим, јер се у тебе уздам.
После молитве, преподобни осети олакшање, и заблагодари Богу. И рече себи: Нећу напустити ово место, па макар ми враг приредио хиљаде напасти. Ја желим да на овом месту умрем, јер чезнући за Христом ја сам дошао овамо. - И преподобни, тежећи за већим подвизима, прилагаше труд на труд, пост на пост, молитву на молитву, ревност на ревност, огањ на огањ, надајући се награди од Небеског Цара.
И милосрдни Господ, видећи подвиге и врлине угодника свог, учини те свети подвижник постаде познат многима, и слава се његова пронесе по целој земљи Руској. И многи стадоше долазити к њему за духовне савете. Долажаху к светитељу и монаси из других манастира, и остајаху да живе поред њега, учећи се подвизима од њега. И Божјом помоћу сабра се око светог подвижника четрдесеторо братије. И он поче зидати храм и келије. И подиже цркву у име Свемилостивог Спаса, у спомен Происхођења Часног и Животворног Крста Његовог. Подиже он и келије, и основа манастир.
У то време на тој истој реци Нурми, у дубокој пустињи провођаше пустињачки живот и велики подвижник отац Павле. Он тамо дође из славне лавре светог Сергија Радонежског, као и преподобни Сергије Нуромски. Преподобни Павле такође основа манастир у својој пустињи, удаљен од манастира преподобног Сергија Нуромског пет километара. Ова два Нуромска подвижника често посећиваху један другога, разговараху о свима духовним питањима, и утврђиваху један другога у светим подвизима.