Averkije Jerapoljski

Equal-to-the-Apostles

Spomen 22. oktobar

ZA carovanja Marka Avrelija, sina Antoninova, u gradu Jerapolju, u kome imađaše malo hrišćana a ogromno mnoštvo neznabožaca, sveti Averkije beše episkop. U vreme jednog velikog praznika u čast idola, svi sakupljeni neznabošci u hramu svom veseljahu se i klanjahu bezdahnim bogovima svojim, idolima, prinoseći im žrtve. Sveti Averkije, videvši to, uzdahnu i zaplaka što l.udi oslepljeni bezumljem, ostavivši Boga, klanjaju se đavolima, i ne mareći za Stvoritelja počituju delo ruku ljudskih. Zatvorivši se u svome domu episkop se moljaše, govoreći: Bože vekova i Gospode milosti, Ti si stvorio vaseljenu i održavaš je; Ti si poslao Jedinorodnog Sina Svog na zemlju da se ovaploti radi čoveka; Ti sada pogledaj s neba na sav svet; pogledaj i na sšaj grad, u kome si me postavio za pastira razumnih ovaca Svojih; pogledaj na pomračene u njemu ljude: oni poštovanje koje priliči Tebi, odaju poganim demonima i delu ruku svojih; Gospode, ove zabludele ljude izbavi od pogibli, privedi ih iz tame k svetlosti Tvojoj, pribroj ih izbranome stadu Tvome!
Posle ove usrdne molitve svetitelj zaspa, pošto već beše nana noć; i u snu njemu predstade mladić neiskazane lepote, koji dajući mu u ruke žezal govoraše: Averkije, idi sada u ime moje i ovim žezlom polupaj načelnike zablude! - Prenuvši se od sna Averkije razumede da mu se u viđenju javio sam Gospod, jer oseti u srcu svom neiskazanu radost. I ispunivši se revnosti on odmah ustade, pa uzevši veliku motku, na koju naiđe, on te iste noći u tri sata po mraku pohita ka Apolonovom hramu, u kome se juče bučno praznovalo i mnogo žrtava prinelo. U tome hramu beše mnogo velikih, skupocenih i veo ma ukrašenih idola. Stigavši pred hram, Averkije nađe vrata zaključana. On udari u njih, i ona se tog trenutka otvoriše. Ušavši u hram, sveti episkop stade najpre udarati idola Apolonovog, a zatim i ostale. I sve ih polupa i razbi u sitne deliće. A gluvi i nemi idoli, bezglasni i bezdahni i nemoćni, ne mogahu se zaštititi kada ih svetitelj razbijaše. Samo se čula lupa od udaraca i tresak od stropoštovanja idola na zemlju.
Žreci idolski koji življahu blizu hrama, probudiše se od velike lupnjave u hramu, i ne mogahu da shvate šta je to. I potrčavši u hram, oni ugledaše idole bogova svojih gde polupani leže na zemlji, i svetog Averkija kako parčad idola gazi nogama i razbija ih žezlom. I uplašiše se žreci. A sveti Averkije, obrativši se njima, reče sa gnjevom: Idite k načelnicima grada i k svemu narodu, i kažite, da su se bogovi vaši na jučerašnji praznik silno napili, pa se noću pobili među sobom, i tako popadali na zemlju i razbili se. - Rekavši to, svetitelj ode domu svom, kao snažan junak koji pobedi neprijatelje, što idoli zaista i behu, pošto mnoge duše ljudske odvukoše u pogibao.
Žreci idolski odmah se uputiše gradskim načelnicima, i obavestiše ih o svemu što učini Averkije. A kada se razdani, ta se vest začas raširi po celome gradu, i stekoše se u hram svi, i mali i veliki, i prost narod i načelnici. I kad ugledaše idole bogova svojih porazbijane na sitnu parčad i razbacane po zemlji, zaprepastiše se. Pa ispunivši se velike jarosti, stadoše svi vikati: Smrt Averkiju! - Neki dodavahu tome: Pošaljimo ga caru, neka tamo dobije muke koje je zaslužio zločinom svojim! - A neki predlagahu: Hajdmo da mu kuću zapalimo, i njega sa kućom! - Međutim načelnici govorahu narodu: He usuđujte se zapaliti kuću Averkijevu; jer mi se bojimo da požar ne zahvati sav grad, ako vi zapalite Averkijevu kuću. Bolje je da uhvatimo Averkija, pa ili da mu sami sudimo po zakonu, ili da ga pošaljemo na viši sud.
Dok je uzrujani narod tako grajao i već hteo da napadne na Averkijev dom, neki episkopovi susedi otrčaše k Averkiju u njegov dom; oni zatekoše svetog episkopa gde poučava sabrane oko njega verne, i ispričaše što čuše u narodu, koji hoće da navali na njegov dom i da njega uhvati kao zločinca. - Čuvši to, verni se uplašiše, i moliše svetog pastira svog da se skloni iz svoga doma i prikrije za kratko vreme, dok se ne stiša narod. Svetitelj pak, ni najmanje se ne bojeći, odgovori: Gospod

Izvor: Crkveni Kalendar