Sveta velikomučenica Varvara

Great Martyr

Spomen 4. decembar

ŽITIJE I STRADANJE SVETE VELIKOMUČENICE
VARVARE
ZA carovanja Maksimijana,[1] neznabožnog cara Rimskog, življaše na Istoku, u Iliopolju,[2] jedan čovek visokog porekla, bogat i znamenit, po imenu Dioskor, po rodu i po veri neznabožac. On imađaše kćer Varvaru koju čuvaše kao zenicu oka, jer sem nje on ne imađaše više dece. Kada ona poodraste, pokaza se veoma lepa licem, tako da joj po lepoti ne beše slične devojčice u celoj zemlji toj. Zbog toga otac njen Dioskor sazida visoku kulu, raskošno - umetničku građevinu, i unutra u kuli veleljepne palate sa svima ugodnostima. U tu kulu Dioskor zatvori svoju kćer Varvaru, davši joj dobre vaspitačice i sluškinje, jer joj majka beše umrla. Dioskor to uradi, da takvu lepotu ne bi mogli videti prosti i neznatni ljudi, jer on smatraše da oči takvih ljudi nisu dostojne da gledaju prekrasno lice njegove kćeri. Živeći u kuli, u visokim palatama, devojčica nalažaše utehu u tome što sa te visine posmatraše nebeska i zemaljska sazdanja Božija, svetila nebeska i krasotu zemaljskog sveta. Jednom, posmatrajući nebo i razgledajući sijanje sunca, tečenje meseca i krasotu zvezda, ona upita svoje vaspitačice i sluškinje: Ko je stvorio to? - Zatim, pogledavši na krasotu zemaljsku: na zelena polja, šume i vrtove, na gore i vode, ona raspitivaše: Čija je ruka sazdala sve to? - One joj rekoše: Sve su to stvorili bogovi. - Devojčica upita: Koji bogovi? - Sluškinje joj odgovoriše: Oni bogovi koje otac tvoj počituje, i drži ih u svome dvorcu: zlatne, srebrne i drvene, i kojima se on poklanja. Eto, ti su bogovi stvorili sve što očima vidiš.
Čuvši takve odgovore njihove, devojčicu zahvati sumnja, i ona razmišljaše u sebi: Bogovi koje otac moj počituje napravljeni su rukama ljudskim: zlatne i srebrne napravio je zlatar, kamene je napravio kamenorezac, drvene je napravio drvodelja. Kako su onda ti napravljeni bogovi mogli stvoriti takvu presvetlu visinu nebesku i ovakvu krasotu zemaljsku, kada sami ne mogu ni hoditi nogama, ni raditi rukama?
Tako razmišljajući u sebi, ona često, i danju i noću, posmatraše nebo, starajući se da po stvorenjima pozna Tvorca. Jednom kada ona dugo posmatraše nebo, i beše obuzeta silnom željom da sazna ko je stvorio prekrasnu visinu, prostranstvo i svetlost neba, iznenada zasija u srcu njenom svetlost Božanske blagodati i otvori joj oči uma ka poznanju Jedinog, Nevidljivog, Nedomislivog i Nepostižnog Boga, koji je premudro stvorio nebo i zemlju. I ona govoraše u sebi: Mora postojati jedan takav Bog koga nije učinila ruka ljudska, nego sam On ima svoje biće, i sve je rukom Svojom stvorio; mora postojati Onaj koji je rasprostro širinu nebesa, utvrdio temelje zemlje, i obasjava odozgo sav svet zracima sunca, sijanjem meseca i svetljenjem zvezda; a dole - ukrašava zemlju raznovrsnim drvećem i cvećem, napaja je rekama i izvorima; mora postojati jedan takav Bog koji sve održava, sve uređuje, sve oživljuje, i o svemu promišlja.
Tako se devica Varvara učaše da od tvorevine pozna Tvorca, te se na njoj zbivahu reči Davidove: Poučih se od svih poslova tvojih, i od stvorenja ruku tvojih naučavah se (Psal. 142, 5). U takim razmišljanjima razgore se u Varvarinom srcu oganj božanske ljubavi i zapali dušu njenu plamenom čežnjom za Bogom, te ona ne imađaše mira ni danju ni noću, misleći samo o jednom, želeći samo jedno: da nasigurno pozna Boga i Tvorca svih i svega. među ljudima pak ne mogaše ona naći učitelja koji bi joj otkrio tajne svete vere i uputio je na put spasenja, jer je bilo nemoguće da iko dođe k njoj osim određenih sluškinja, pošto je roditelj njen Dioskor beše okružio budnom stražom. Međutim sam Svemudri Učitelj i Nastavnik, Duh Sveti, unutarnjim tajnim nadahnućem blagodati Svoje učaše je nevidljivo i davaše umu njenom poznanje istine. I življaše devica u kuli svojoj kao usamljena ptica na krovu, razmišljajući o nebeskom a ne o zemaljskom; jer srce njeno ne prianjaše ničemu zemaljskom: ne ljubljaše ona ni zlato, ni skupoceno biserje, ni drago kamenje, ni gizdave haljine, niti ikakve devojačke nakite, niti ikada pomisli na brak, već sva misao njena beše obraćena k Jedin

Izvor: Crkveni Kalendar