Sveti novomučenik Jovan monemvasijski

Spomen 21. oktobar

Novomučenik Jovan beše sa Peloponeza iz sela Geraki, iz predela Monemvasijskog, sin sveštenika. Kao sveštenički sin on dobro izuči svete knjige. Kada Jovanu bi petnaest godina, Arbanasi učiniše najezdu na Peloponez, 1770. godine, opljačkaše tamošnje hrišćane, od kojih mnoge pobiše; a ubiše i Jovanovog oca sveštenika. Jovana pak i njegovu majku Arbanasi odvedoše kao roblje.
U gradu Larisi ih prodadoše kao roblje, pa onda preprodadoše. Zatim odatle biše prodani jednom Solunskom Turčinu. Ovaj pošto ne imađaše dece mnogo zavole Jovana, kao i njegova žena. I stadoše nagovarati Jovana da se odrekne hrišćanske vere i primi njegovu muslimansku. Pri tome nekad upotrebljavahu milošte, laske, obećavajući razne blagodeti i položaje, a ponekad ga zaplašivahu i mučahu. No Jovan ostade čvrst i nepokolebljiv u svojoj hrišćanskoj veri, a sve obećavane blagodeti i položaje ne smatraše nizašta.
Jednoga dana Jovanov gazda stavi Jovana na teške muke, primoravajući ga da se odrekne svoje vere. A kad u tome ne uspe, on sa isukanom sabljom potera Jovana ispred sebe i odvede u dvorište džamije, gde se slegoše mnogi Agarjani. I svi oni prisiljavahu Jovana da se poturči, kidišući na njega sabljama, ritajući ga nogama, stavljajući mu pištolj na grudi. Ali im ove to beše uzalud, jer to ni najmanje ne uplaši hrabrog Jovana, i on neustrašivo govoraše Turcima: Nikada se poturčiti peću! Hrišćanin sam, i hrišćanin hoću da umrem.
Žena pak Jovanovog gospodara, sa svojim drugama Turkinjama, činjaše čini i mađije blaženome Jovanu, eda bi ga zaludila i srce mu zapalila pohotom prema ženi, i pomoću toga ga poturčila. Ali blagi Gospod Hristos blagodaću Svojom sačuva od svega toga Svoga mladog ispovednika i mučenika.
Kada nastupi Gospojinski petnaestodnevni post, hristoljubivi Jovan ne hte nipošto da mrsi i naruši sveti post. Zato ga gospodar njegov uze i zatvori u podrum, gde je držana stoka. I u toku svih tih petnaest dana on ga je nekad vešao i slamu ispod njega palio i dimom ga gušio, nekad ga sabljom po celom telu tukao, primoravajući ga da jede mrsna jela. I tako je postupao s njim svih tih petnaest dana i petnaest noći. Ali hrabri borac Hristov ne hte da okusi od mrsnih jela i time naruši božanski zakon o postu, nego prizivaše u pomoć Presvetu Vladičicu Bogorodicu, u čast koje se i drži ovaj post, i više voljaše da umre nego da naruši sveti post. A njegov gospodar, videći da ga ne može naterati da naruši post, ne dade mu ništa da jede. Majka pak Jovanova posmatraše izbliza sve to, i videći sina svog strahovito izmučenog i iznurenog od batina i od vešanja i od posta i od drugih zlopaćenja, moljaše ga da jede mrsno, i govoraše mu: Sine moj, jedi od ovih jela, da ne bi umro. A Bog i Presveta Bogomajka oprostiće ti, jer ti to nećeš učiniti po svojoj volji nego po nuždi. Sažali se i na mene, sirotu majku tvoju, i nemoj umreti kad ti vreme nije i mene ostaviti neutešnu u ovom ropstvu i tuđini. Jer kada pored sebe imam tebe živa, meni izgleda kao da se ne nalazim u ropstvu. - Mučenik pak, sokoleći majku svoju, reče joj: Zašto tako radiš, majko moja? Zašto se ne ugledaš na patrijarha Avraama, koji beše gotov da iz ljubavi prema Tvorcu prinese na žrtvu svoga sina jedinca? A ti samo kukaš i suze roniš zbog mene. Ja sam sveštenički sin, i treba da izvršujem zakone i običaje svete Crkve naše bolje nego drugi svetovnjaci. Jer ako ne izvršujemo ono što je malo, kako ćemo moći izvršiti ono što je veliko?
Najzad, kada gospodar Jovanov uvide da ne može Jovana nagovoriti, niti da napusti veru u Hrista, niti da ga omrsi u vreme posta, on se strahovito razgnjevi, pa poteže nož i zari ga Jovanu u srce. I tako posle dva dana slavni junak Hristov skonča i primi venac mučeništva. Umirući, sveti mučenik zavešta majci, da mu telo odnese u postojbinu, kada se bude vratila tamo. I majka učini po zaveštanju svetog sina: i sada se česne mošti njegove nalaze u postojbini njegovoj, u selu njegovom, na pomoć i spasenje vernima, i na opomenu onim hrišćanima koji ne drže svete postove Crkve Hrista Boga našeg, kome slava i sila kroza s

Izvor: Crkveni Kalendar