Melanija Rimljanka
Venerable
Spomen 31. decembar
DOBAR rod se rađa na dobrom drvetu. Sveta grana izvija se iz svetog korena. To mi vidimo na primeru svete Melanije, koja proizađe od blagočestivih hrišćanskih roditelja, u Rimu. Otac joj i deda behu u broju najglavnijih senatora. Kada odraste, Melanija svom dušom željaše da svoje devičanstvo sačuva besprekornim, i o tome često svim srcem moljaše svoje roditelje. Ali pošto im ona beše jedinica i nemahu drugoga naslednika bezbrojnih imanja svojih i bogatstava, to je oni u njenih četrnaest godina udadoše, protiv njene volje, za visokorodnog i znatnog mladića Apinijana, kome beše sedamnaest godina.
Pošto se venčaše i življahu u česnome braku, Melanija ne promeni svoju misao i želju: da čuva, iako već ne devičanstvo, ono bar čistotu. Stoga ona na sve moguće načine pokušavaše da privoli na to svoga supruga, često mu sa suzama govoreći: O, kako bi blaženi bili mi, kada bismo mladost našu zajedno proveli u čistoti, služeći Bogu bez telesne veze, što sam ja svagda želela i želim! Tada bismo jedan drugo podsticali na prekrasan bogougodni život. A ako te sladostrašće, tako svojstveno mladosti, sprečava u tome i ti ne možeš da savladaš telesnu požudu, onda ostavi mene i ne ometaj mi želju.
Evo, kao otkup svoj ja ti dajem sva moja bogatstva, robove i robinje, riznice zlata i srebra, i druga bezbrojna imanja. Sve to neka bude tvoje, samo da budem slobodna od telesnih veza.
A Apinijan niti beše odlučno protiv toga, niti potpuno pristajaše na to, već joj nežno govoraše: To zasada ne može biti, dok ne dobijemo naslednika za naša imanja. A kad nam se takav naslednik rodi, onda ću se i ja pridružiti tvojoj dobroj nameri, jer nije lepo da žena prestiže muža u dobrom delu i stremljenju k Bogu. Pričekajmo dok nam Bog ne da plod našeg supruštva, pa ćemo onda zajedno izabrati način života koji ti želiš.
Melanija pristade na ovaj predlog svoga muža. I Bog im dade žensko čedo. Čim Melanija rodi ćerčicu, ona odmah dade za nju Bogu zavet devstva, kao otplađujući svoj dug: jer je želela da kćer njena sačuva ono što ona sama nije mogla sačuvati, pošto su je silom udali.
Zatim, pripremajući se na drukčije življenje, Melanija stade jače obučavati sebe uzdržanju i umrtvljavanju tela: ona se pošćaše, telu ne ugađaše ni u čemu, lepe haljine i skupocene nakite ženske ne nošaše, u kupatilo ne odlažaše. A kada joj muž ili roditelji predlagahu da ode u kupatilo, ona ne obnaživaše svoje telo, već samo lice umivaše, i izlazeći zaprećivaše robinjama da to nikome ne govore i davaše im poklone da bi ćutale. Od muža pak ona zahtevaše da ispuni svoje obećanje, i govoraše mu: Eto, mi sada imamo naslednicu našeg imanja. Zato, da živimo bez telesnih veza, kao što si mi obećao. - Ali je on ne hte poslušati.
Videći da je muž njen neusavetljiv, Melanija namisli da tajno beži u nepoznatu zemlju, ostavivši oca i majku, muža i čedo, i sva bogatstva: tako silno beše ona obuzeta čežnjom za Bogom i ljubavlju za čistim životom. I ona bi ovo odmah učinila, da je ne zadržaše saveti nekih blagorazumnih ljudi, koji je podsetiše na sledeću apostolsku reč: "Oženjenima zapovedam, ne ja nego Gospod, da se žena od muža ne razdvaja"; i još: "Šta znaš, ženo, da ako muža spaseš?" (1 Kor. 7, 10. 16).
I tako, zadržana nadom na spasenje muža, Melanija odustade od nameravanog begstva. Ali joj beše teško vršiti bračnu dužnost. Na telu pak ona nošaše grubu vlasenicu, i skidala je samo onda kada je znala da će sa mužem biti nasamo, da on ne bi doznao za takvo njeno življenje. Međutim, to na neki način saznade sestra njenoga oca, i stade ismevati tu vlasenu odeću, a i Melaniji podsmevati se zbog toga i ukoravati je. Melanija je sa suzama moljaše da to nikome ne priča.
Uskoro posle toga Melanija zatrudne po drugi put, i već se približavaše vreme da rodi. Utom nastupi spomen svetog mučenika Lavrentija, i Melanija svu noć provede bez sna, moleći se s metanijima i pevajući psalme. Pri tome ona se staraše da savlada prirodne porođajne muke. Svanu, no ona ne prestade sa teškom molitvom. Strašne porođajne muke postajahu sve strašnije i strašnije, a Mel
Izvor: Crkveni Kalendar
