Metodije I Carigradski

Hierarch

Spomen 14. jun

Svetitelj Hristov Metodije beše rodom sa Sicilije. Još u mladosti on primi monaški obraz, i veoma napredovaše u mnogim vrlinama. Za carovanja Lava Jermenina, ikonoborca, on beše u zvanju apokrisijarija kod svjatjejšeg Nikifora, patrijarha carigradskog. Patrijarh Nikifor posla svetog Metodija k papi u Rim povodom nekih crkvenih poslova. Sveti Metodije se namerno zadrža dugo u Rimu, pošto zločestivi car Lav otera svjatjejšeg Nikifora sa patrijaršijskog prestola i mesto njega postavi svog jednomišljenika jeretika ikonoborca Teodota Milisijskog, nazvanog Kasiter. A kad pogiboše car Lav i lžepatrijarh Teodot, sveti Metodije se vrati iz Starog Rima u Novi. U činu prezvitera on služaše Gospodu u svetosti i pravdi, i stalno se boraše protiv ikonoboračke jeresi, koja u to vreme beše veoma jaka: jer posle Lava Jermenina na carski presto stupi, takođe jeretik ikonoborac, Mihailo Valvos ili Travlos, a patrijaršijski presto držahu ljudi nepobožni. I blaženi Metodije uze na sebe veliki podvig, prepirući se sa jereticima i posramljujući ih. Zbog takve delatnosti njegove, zločestivi car mučaše u okovima i tamnici svetog Metodija, kao što o tome tvrdi Zonara. On kaže da se Mihailo Travlos u početku svoga carovanja pokaza dobar, jer mnoge svete oce, koje Lav Jermenin beše zbog ikonopoštovanja poslao u zatočenje, on oslobodi zatočenja i okova; ali posle dosta vremena on odbaci to licemerno dobrotvorstvo i, ne skrivajući svoje zlobno zloverje, stade goniti pravoslavne. Pored mnogih drugih koji ljuto postradaše od njega, on se sa naročitim besom okomi na svetog Metodija i na episkopa sardijskog Jevtimija. Zbog poštovanja ikona on Jevtimija posla u progonstvo, a svetog Metodija zatvori u tamnicu u Akriti. Isti Zonara ovako opisuje zloverje cara Mihaila Travlosa: on u svemu podražavaše cara Kopronima; blagonaklonjen Jevrejima, on naređivaše da se posti subota; ne verujući u vaskrsenje mrtvih, on ismevaše nadu na blaženi život za grobom; podsmevaše se svetim prorocima; govoraše da đavola nema; prljave telesne grehe ne smatraše za greh; držaše da će Juda Izdajnik biti spasen, i poštovaše ga kao svetog; mudrost knjižnu veoma nenaviđaše, i ne dopuštaše roditeljima da decu svoju daju u školu, da ne bi, izučivši tajne Svetoga Pisma, izobličili njegovo bezumlje, nego da kao neznalice i neučeni sleduju njegovoj jeretičkoj zabludi.
Tako govori Zonara. Sveti Metodije se junački suprotstavljao zlovernom caru, kao mudar i vičan znalac Svetoga Pisma, pravoslavnih dogmata i predanja svetih Otaca. Zbog toga je kao ispovednik istine podnosio ne samo okove i tamnice nego i rane.
Posle smrti Mihaila Travlosa zacari se njegov sin Teofil naslednik ne samo prestola nego i zloverja svoga oca. Teofil mnoge umori za pobožno poštovanje svetih ikona. No pošto je voleo knjižnu mudrost, on obnovi zapustele u Carigradu škole i naredi da se u njima radi. On i svetog Metodija pusti iz zatočenja na slobodu, kao što o tome piše grčki istoričar Mihailo Glikas: Na nov i čudesan način Bog izvede Metodija iz mračne tamnice. Iz ljubavi prema znanju, Teofil je često provodio vreme u čitanju knjiga. Jednom mu dođe do ruku knjiga, čija mu sadržina beše malo razumljiva; neko mu od bliskih reče da niko ne ume tako znalački objašnjavati teška mesta u knjigama kao Metodije, zatvorenik u tamnici u Akriti. Car odmah posla naređenje da mu iz tamnice dovedu svetog Metodija. Pošto se vide sa svetim Metodijem i porazgovara s njim, car se uveri da je Metodije zaista mudar čovek, i pusti ga na slobodu iz uvaženja prema njemu.
Dobivši slobodu, sveti Metodije se opet stade prepirati sa jereticima, učeći da svetim ikonama treba odavati dostojno poštovanje i poklonjenje. Time on ponova navlačaše na sebe gnev ikonoboraca. Za ovu delatnost svetog Metodija doznade i car, i veoma se gnevljaše na njega, ali skrivaše svoje nezadovoljstvo do zgodnijeg vremena. U te dane Grci behu u ratu sa Saracenima, i pojavi se potreba da sam car otide među vojsku na ratište. Polazeći ka vojsci, car povede sa sobom i svetog Metodija, jedno kao radi molitve, drugo radi česti

Izvor: Crkveni Kalendar