Sveti novomučenik Nikita nisirski

Spomen 21. jun

Rodom sa malenog kamenitog ostrva Nisira, u blizini Rodosa. Njegov otac zbog nekih teškoća beše prešao u islam, a i cela njegova porodica, pa i Nikita kao malo dete, kome dadoše ime Mehmed. Posle toga porodica mu se preseli na ostrvo Rodos i tamo življaše. Mali Mehmed beše revnostan u veri muslimanskoj, ništa ne znajući o svojoj ranijoj veri hrišćanskoj. Jednoga dana, u igri sa turskom decom, on ih sve pobedi, čime izazva gnjev jedne Turkinje. Ona ga zbog toga izgrdi i nazva nečistim. Ovo ožalosti malog Mehmeda i on se kod kuće požali svojoj majci. Tada mu majka ispriča sve po redu i otkri mu da je njegovo prvo hrišćansko ime bilo Nikita. Potstaknut Duhom Svetim Nikita se tada svom dušom obrati ka Hristu, i mada mu je bilo tek 14. godina on tajno napusti svoju porodicu rešen da mučenički postrada za Hrista.
Sveti mučenik otputova najpre u Novi Manastir na ostrvu Hijosu, gde se pred igumanom i duhovnikom ispovedi. U znak povratka u veru hrišćansku oni ga pomazaše svetim mirom, a uskoro po njegovoj želji i u monaha ga postrigoše. Njegovu želju za mučeništvom, koja mu se još većma beše raspalila u duši, mnogi oci i podvižnici na Hijosu savetima i poukama podržaše i s blagoslovima na put mučeništva ispratiše.
Kada stiže u glavno mesto Hijosa zvano Hora njega srete Turčin poreznik i zatraži mu da plati uobičajeni porez na glavu. Kako Nikita ne imaše novaca, bi zadržan od strane Turaka i poveden u tamnicu. Na putu ka tamnici njega srete poznanik mu sveštenik Danil i pozdravi ga s njegovim turskim imenom Muhamed, čudeći se zašto Turci vode u zatvor muslimansko dete. Nikita tada protestovaše kod sveštenika zašto ga zove tim turskim imenom i objasni mu kako je dospeo u zatvor. To ču Turčin koji ga sprovođaše (ime mu beše Krimlis) i odmah ga odvede pred turske age i sudije. No mučenik Hristov Nikita to i željaše i zato pred njima izruži muslimansku veru kao nečistu i smelo ispovedi svoju veru u Hrista kao jedinog istinitog Boga. Turci nastojahu da ga najpre obećanjima zadrže u islamskoj veri, a kada to ne uspeše onda svetog mladića staviše na najstrašnije muke. Oni ga mučiše deset dana i noći, i ne uspevši pokolebati ga, najzad ga predadoše turskoj rulji, koja ga kao jagnje nezlobivo povede na zaklanje. Izvedoše ga na kraj grada (zvani "Kato Egialon"), ispod metoha manastira Ivirona, i opet pokušaše da ga laskanjima i obećanjima pridobiju. No Hristov mučenik njima sa smelošću ponavljaše: "Hrišćanin sam, Nikita se zovem, i Nikita ću d'umrem!". Tada ga dželat Krimlis poseče mačem i tako primi mučenički venac za Hrista, 21. juna 1732. godine (na Hijosu).
Da bi sprečili hijoske hrišćane mučenikoljupce da uzmu išta od tela mučenikova, Turci ga najpre zaprljaše nečistoćama pa ga onda baciše u more. Hrišćani njegovog mesta Nisira proslaviše njegov mučenički spomen i kasnije mu podigoše divan hram njemu posvećen. Službu mu napisa Atanasije Iverski, očevidac mučenikovog stradanja, a žitije jerođakon Nikifor sa Hijosa.

Izvor: Crkveni Kalendar