Sveti novomučenik Anastasije paramitijski

Spomen 18. novembar

Anastasije novi Hristov mučenik bio je rodom iz Paramitije Epirske. Jednog dana on izađe sa svojom sestrom i drugim hrišćanima u polje radi žetve. Desi se da u to vreme naiđe onuda sin mesnog paše Turčina zvani Musa zajedno sa drugim Agarjanima. Videvši ovi bezbožnici sestru Anastasijevu, koja beše veoma lepa, napadoše je sa namerom da izvrše nasilje nad njom i da oskrnave njeno devojaštvo. Brat, da bi je zaštitio, sukobi se sa nasilnicima i omogući joj da pobegne i da se spase od njihovih zlobnih namera.
Agarjani uvređeni i kivni na njega i na druge hrišćane koji mu pritrčaše u pomoć, oklevetaše ga kod paše da ih je napao i da je izjavio želju da primi tursku veru. Paša ljut posla vojnike i oni mu dovedoše svezanog nevinog mladića. Videvši ga mladog i lepog i hrabrog, paša zažele da ga milom ili silom privoli da primi Islam. Čuvši to Anastasije reče sa velikom odlučnošću i hrabrošću: "Nikada nisam rekao tako nešto. Hrišćanin sam se rodio, hrišćanin ću i umreti uz pomoć Gospoda Hrista". Za vreme njegovog saslušanja behu prisutni i njegovi tužioci, koji ponoviše svoju optužbu ali on odlučno odbi tu laž: "Niti sam to rekao niti pomislio, niti ću se odreći moje vere, za nju sam spreman da umrem. Sve je to laž i kleveta. Hrišćanin sam se rodio, hrišćanin ću i umreti". Tada paša naredi da ga tuku i da ga zatvore u tamnicu. Posle nekoliko dana poseti pašu neki njegov prijatelj, koji čuvši za Anastasija, savetovaše pašu da pokuša lepim da ga privoli na Islam, a ne silom, jer su hrišćani veoma uporni i tvrdoglavi. Paša ga posluša i izvede mučenika iz zatvora, i obećavaše mu bogatstvo i slavu. Prijatelj pašin dodade tim obećanjima da on ima lepu ćerku i da će mu je dati za ženu i uz nju mnoge poklone, samo da postane musliman. No on opet sa odvratnošću odbi sva njihova obećanja ne računajući ni u šta sva zemaljska blaga, tako da bi ponovo vraćen u tamnicu.
Sin pašin Musa videvši sve ovo, zamisli se i poče da se pita sam u sebi kajući se: "Kakva je ta hrišćanska vera kad su oni u stanju da za nju žrtvuju sva zemaljska blaga i uživanja i da pretrpe svako stradanje?" Želeći da nađe tome razjašnjenje, on uđe tajno u tamnicu i srete se sa Anastasijem. Bog videvši njegovu dobru nameru, učini jedno čudo, da bi još više probudio njegovu savest. Naime, kad on uđe u tamnicu i stražar mu otvori, vide dva munjesjajna mladića pored Anastasija. Zablesnut tom svetlošću, on pade na zemlju u strahu i trepetu. Kad se ovi sjajni mladići na Anastasijev znak udaljiše, Musa mu se primače i zapita ga ko su bili ti mladići. Čuvši da su to bili angeli čuvari koje imaju svi hrišćani, upita Anastasija da li njih imaju i Agarjani i zašto hrišćani toliko preziru blaga ovoga sveta, ne bojeći se mučenja pa čak ni smrti.
Mučenik mu odgovori: "Svi mi hrišćani imamo po jednog takvog angela koji nas čuva dok smo u ovom svetu, a kad umremo on uzima našu dušu i nosi je u Raj. Kod vas pak kao i kod ostalih naroda, samo ceo narod ima po jednoga. A razlog da odbijem ponuđena bogatstva od strane tvoga oca, jeste taj što je sve zemaljsko senka i san, a ja žudim za onim što je večno i nebesko, i što je Bog pripremio svima onima koji ga ljube." Sve ovo duboko se kosnu srca Musinog, tako da on, prosvetljen Božjom blagodaću, pade pred noge Anastasijeve, moleći ga da ga učini hrišćaninom. Mučenik mu reče: "To što tražiš nemoguće je da sad dobiješ, jer kad sazna tvoj otac za to, sve će hrišćane pobiti. Ti veruj tajno u Gospoda Hrista, moli Ga da te udostoji svete tajne Prosvetljenja, pa će se On pobrinuti o tebi". Tada ga mučenik nauči kako da stavlja na sebe znak časnoga krsta i otpusti ga u miru.
Bezbožni pak otac ovog bogoprosvetljenog Muse, izvede Anastasija iz tamnice i kad vide da nikakva obećanja ne pomažu, naredi da ga izvedu van grada i da mu poseku glavu. I tako sveti mučenik Hristov bi posečen van grada u blizini jednog manastira, koji se onde nalazio. Njegovi svešteni ostaci ostadoše na mestu pogubljenja nepogrebeni, jer tiranin zabrani hrišćanima strašnim pretnjama da mu se približe i da ga pogrebu. Mnogi su videli

Izvor: Crkveni Kalendar