Sveti prepodobni Dorotej pustinjak

Spomen 16. septembar

Prepodobni Dorotej bejaše iz Tivaide i življaše u pustinji blizu Aleksandrije, u mestu zvanom Kelije pustinjačke. Prepodobni Paladije, episkop Jelenopoljski, koji je neko vreme bio učenik prepodobnog oca Doroteja i očevidac njegovih isposničkih podviga, piše o njemu u svome Lavsaikusledeće.
Starac Dorotej provede šezdeset godina u jednoj pešteri, vodeći vrlo strog život. Veoma trudoljubiv, on je preko celoga dana, pa i u samo vrelo podne, skupljao kamenje u primorskoj pustinji i stalno zidao od njih kelije, i onda ih davao onima koji nisu mogli sami sebi da sagrade. A kada mu ja, veli Paladije, jednom rekoh: "Zašto, oče, u takvoj starosti mučiš telo svoje na ovakvoj vrućini?" on mi odgovori: "Ono muči mene, a ja ću mučiti njega".
On je dnevno jeo malo suvoga hleba i pregršt zeleni, i pio po malo vode. Bog mi je svedok, ja ga nikad nisam video da je ispružio noge, ili da je legao da spava na rogozi ili na postelji, nego je po svu noć sedeo i pleo korpe od palmovog pruća, i time zarađivao sebi hleb. Držeći da je on zbog mene počeo voditi ovako strog podvižnički život, ja se stadoh marljivo raspitivati kod mnogih njegovih učenika, da li se on celog života tako podvizavao, i oni mi govorahu: on izmlada živi tako, nikada nije namerno legao da spava, osim što je za vreme rada, ili za vreme jela, zaklapao oči trenutno, tako da mu je često i zalogaj ispadao iz usta od velike sanljivosti. Jednom kada sam pokušao da ovog svetog čoveka prinudim da malo prilegne na rogozu, on mi uzbuđeno reče: "Ako anđele nagovoriš da nekad zaspe, onda ćeš nagovoriti i revnosnog podvižnika".
Jednoga dana, ukazuje dalje prepodobni Paladije, posla on mene oko tri sata posle podne na svoj bunar da napunim krčag, pošto je već bilo vreme obedu. Kada dođoh na bunar, ja ugledah aspidu na njegovom dnu, i od straha ne zahvatih vode nego otr čah k njemu i rekoh: "Propali smo, avo, jer na dnu bunara videh aspidu". A on se ozbiljno osmehnu, zagleda se u mene malo duže, i mašući glavom reče: "Ako bi đavolu palo na pamet da u sve bunare i izvore vodene nabaca aspide, ili zmije, ili otrovne životinje, zar bi ti prestao sasvim da piješ?" - Rekavši to, on ustade i ode sam na bunar, napuni krčag, oseni vodu krsnim znakom, prvi se napi vode, i reče: "Gde krst oseni, tu je nemoćno Satanino zlo".

Izvor: Crkveni Kalendar