Sveti prepodobni Jovan Ispovednik

Ovaj blaženi Jovan bejaše iz Irinopolja u Siriji. Sin hrišćanskih i bogoljubivih roditelja, Teodora i Grigorije, živeo u vreme careva Konstantina i Irine (780-802 g.). Raspaljen ljubavlju prema Bogu, on u devetoj godini svojoj ode u manastir i zamonaši se. Pošto beše revnostan u poslušanjima, smiren i krotak, zavole ga njegov učitelj i starac. Sa svojim starcem išao je na Sedmi Vaseljenski Sabor, održan u Nikeji 787. godine. Iz Nikeje otputovali su u Carigrad. Tu starac postade iguman i arhimandrit manastira Dalmatskog, a prepodobni Jovan- velikoshimnik i jerej. Car Nikifor, koji dođe posle carice Irine, i posla ga 802. godine za igumana obitelji čistih (Katari). I on je bogougodno i apostolski pasao stado Hristovo preko deset godina. I svi ga ljubljahu.
Pre no što ikonoborska jeres ponovo stade potresati Crkvu Hristovu, blaženom Jovanu bi otkriveno od Boga o toj napasti. I on, sabravši bratstvo svoga manastira, dade im potrebne savete i pouke, pa im zatim reče: Oci i braćo, bdite i pazite da vas đavo ne namami te se odrečete molitvenog poštovanja svetih ikona, jer me vi nećete videti u ovom životu.
Dok on to govoraše, dođoše vojnici poslani od ikonobornog cara Lava V Jermenina (813-820 g.), razjuriše sve monahe, manastir opljačkaše, a svetog Jovana u lance okovaše i u Carigrad odvedoše. Izveden pred cara, on nazva cara zlikovcem i bezbožnikom i raznim drugim pogrdnim imenima. Tako grmeći u palati, car nasilnik naredi da ga nemilosrdno biju volovskim žilama. A svetitelj se radovaše što ga biju za Hrista. Zatim bi zatvoren u jednom metohu manastirskom, gde provede tri meseca. Odatle bi prognan na zatočenje u Lampiski Pentadaktilos. Tamo mu noge okovaše u gvozdene lance, i držaše ga osamnaest meseci u tamnici. Posle toga ga ponovo od vedoše u Carigrad, i nagog izvedoše pred cara nasilnika. I pošto svetitelj izgovori mnoge stvari nasilniku prepirući se o svetim ikonama, bi predat tadašnjem nedostojnom patrijarhu, koji je strašno postupao sa svetiteljem i dugo ga mučio teškom glađu i žeđu.
Zatim blaženi Jovan bi opet izveden pred cara, a car ga posla u tvrđavu zvanu Kriotavrion Bukelariski. I tamo ga držaše u teskobnoj i mračnoj ćeliji dve pune godine. Tu se sveti ispovednik silno zlopatio, ali sve to on podnošaše blagodareći Boga. A kada se posle pogibije Lava V Jermenina zacari Mihajlo Travlos (820-829), takođe ikonoborac, otac cara Teofila, on u početku pusti iz zatočenja sve zatočenike. Tom prilikom bi pušten na slobodu i sveti Jovan, ali mu ne dopustiše da se vrati u Carigrad već ga zadržaše u Halkidonu. Ali kada se zacari sin cara Mihajla Teofil (829-842 g.), on zajedno sa svojim sajeretikom patrijarhom Jovanom Sedmim (836-843 g.), stavi na teške muke blaženog Jovana, da bi ga primorali da se odrekne poštovanja svetih ikona. Naposletku bi prognan na ostrvo Afusija, gde provede dve ipo godine. Tu mu pred smrt bi otkriveno od Boga da će kroz tri dana skončati. On to ispriča onima što behu s njim. I posle tri dana upokoji se, i otide ka Gospodu. To bi oko 832. godine.

Izvor: Crkveni Kalendar