Sveti prepodobni Malh

PREPODOBNI Malh u mladosti svojoj beše zemljodelac u selu Maronu, na trideset stadija od Antiohije Sirijske. Pošto beše jedinac, roditelji su želeli da ga kao naslednika svog ožene. Zato ga primoravahu na brak, a on im odgovaraše: Hoću da budem monah, a ne mirjanin. No otac pretnjama, a majka laskama, navaljivahu na njega da se ženi. Ali on tajno pobeže, ostavljajući Boga radi kuću i roditelje i ženidbu. I ode u pustinjska mesta, što su između Ime i Virije, i obrete tamo manastir bogougodnih monaha. I predade sebe njima da ga uče. I življaše obučavajući se u monaškim podvizima, umrtvljujući u sebi telesne strasti trudom i pošćenjem.
Posle mnogo godina on odluči da se vrati u svoj zavičaj, da uteši svoju obudovelu majku, pošto beše čuo da mu je otac umro. I smeraše da proda svoje imanje, pa da nešto razda sirotinji, nešto manastirima, a nešto zadrži za sebe. No kad iguman saznade za njegovu nameru, stade vikati na njega, govoreći da je to đavolsko iskušenje, i da se pod obrazinom tobož dobroga dela skriva lukavstvo iskonskog vraga. I još reče: To je ono što Sveto Pismo kaže: Pas se povraća na svoju bljuvotinju (2 Petr. 2, 22). Na taj način su mnogi monasi bili prelašćeni, jer đavo nikada ni s kim ne ratuje otvoreno. I navođaše iguman Malhu razne primere iz knjiga, a najpre primer Adama i Eve, koje đavo navede na greh obećavajući im da će postati "kao bogovi", i tako ih liši raja. I kad ga iguman ne mogade ubediti, pade mu pred noge moleći ga da ne napušta svoju duhovnu družinu, da ne ubija sam sebe, da se ne obzire natrag pošto je metnuo ruku na plug.
Ali Malh ne posluša igumana već pođe iz manastira. Iguman ga isprati sa suzama, kao umrlog. Pri rastanku mu reče ove poslednje reči: Čedo, vidim da si pod satanskim znakom; ne pitam više za razlog tvog odlaska od nas; izgovore tvoje ne primam; ovcu, koja izađe iz tora, odmah vuci pojedu. - I tako se rastadoše. Malh ode svojim putem. No nedaleko od te pustinje beše glavni drum, koji je vodio iz Virije u Edes. Na tom drumu Saraceni često napadahu putnike. Stoga su se putnici obično skupljali u velike grupe, i tako njime išli, da ih Saraceni ne bi smeli napadati. I Malh se pridruži jednoj grupi od sedamdeset putnika, među kojima beše i nekoliko žena. Dok oni iđahu tim drumom, iznenada ih sa svih strana opkoliše Saraceni, strašna izgleda, polunagi, naoružani kao za rat, pohvataše ih sve do jednoga i odvedoše u ropstvo.
Tada Malh uvide da mu je odluka za odlazak iz manastira bila đavolska prelest. I kajaše se što ne posluša igumanov savet, nego napusti svoju duhovnu družinu, i pridrži se svetovnoj družini, sa kojom pade u ropstvo varvarima. Ali kajanje dođe kasno, jer on koji je hteo da postane naslednik roditeljskog imanja, sam postade plen Saracena. Pri deobi plena Malh monah zajedno sa jednom ženom pripade jednom Etiopljaninu, koji ih oboje posadi na jednu kamilu, i naredi da kamila brzo trči. I dok je kamila trčala, da ne bi pali, Malh se uhvati čvrsto za ženu i žena za njega. I tako pređoše taj put. A za vreme tog putovanja hrana im beše meso nedovareno i kamilje mleko. I posle dugog putovanja kroz pustinju Saraceni pređoše jednu veliku reku i stigoše u svoj kraj. Etiopljanin svoje robove privede svojoj ženi i naredi im da se po običaju saracenskom poklone njegovoj ženi i deci. I Malh sa sarobinjom svojom priklonivši glave pokloniše se svojoj gospodarici. A gazdarica odredi Malha da radi najteže poslove: da donosi vodu, da čisti đubre, i ostalo tome slično.
I robovaše Malh zbog neposlušnosti prema svom duhovnom ocu. I izmeni svoj monaški izgled, jer je gotovo nag hodio po običaju te zemlje zbog strašne žege. Zatim mu bi naređeno da čuva ovce u pustinji. I u tom poslu mu beše jedina radost i uteha što je retko viđao svoje gospodare i sarobove. Usamljen sa ovcama on je često pomišljao na svetog Jakova i Mojsija, koji su nekada pasli stado po pustinji. Hranio se sirom i mlekom.
Molio se je usrdno, pojući psalme kojima se u manastiru beše Naučio. To mu je u ropstvu bila radost. I on blagodaraše Božji promisao što monaško žit

Izvor: Crkveni Kalendar