Sveti prepodobni Simon Mirotočivi

Spomen 28. decembar

SVETOST i naročitu vrednost ispooničkog života svog prepodobni Simon projavi kroz divne podvige i čudesa, koje učini kako za života tako i posle smrti; a posebno kroz točenje mira, slično svetom velikomučeniku Dimitriju Solunskom. No odakle je on. bio, ko su mu roditelji, kako je vaspitan, i gde je otpočeo sa svojim podvizima, to se ne zna. Što se pak tiče njegovog prekrasnog života na Svetoj Atonskoj Gori, izložiće se ovde.
Pamteći izreku duhovnih staraca, da je nemoguće spasti se bez poslušnosti, prepodobni Simon po dolasku svom u Svetu Goru najpre se postara da sebi nađe duhovnog starca, kome bi potpuno potčinio sebe, te da mu ovaj bude ne samo voditelj ka spasenju i svetli obrazac savršenog podvižništva, nego i stroga sudija njegovih mana i slabosti. U traženju takvog rukovodioca, prepodobni Simon žudno obilažaše manastire i skitove po Svetoj Gori. Pri susretu sa monasima iskusnim u duhovnom životu, on vođaše razgovore o monaškim vrlinama. Najzad, on pronađe sebi starca, savršenog u svakom pogledu podvižnika. On izloži potanko pred njim svoj raniji život, i odlučno izrazi svoju gotovost: da starcu bude bezuslovno poslušan u svemu, da bez ikakvog razmišljanja tačno izvršuje svaku roditeljsku reč njegovu, kao da mu dolazi iz samih usta Božijih.
Takva pokornost učenikova obradova učitelja. I starac, da bi svoga učenika usavršio na putu krstonosnog života i bezuslovne poslušnosti, ali i da mu u isto vreme ne bi dao povoda za sujetne pomisli, stade ga ne samo grditi nego pOnekad i biti. A blaženi Simon primaše to s velikom radošću i blagodarnošću. Zato pomagan blagodaću, Simon tugovaše i bojaše se za svoje spasenje, kada mu je starac u izvesnim prilikama ukazivao pažnju i blagonaklonost. Na taj način se među njima zacari srdačna evanđelska ljubav, koja sačinjava radost i duhovnih roditelja i duhovne dece. Sladak plod te ljubavi kod blaženog Simona beše njegovo nepodražljivo molitveno strahopoštovanje prema starcu i odanost njemu. Ta odanost je išla dotle, da je on celivao noge starcu kada je ovaj opavao, pa čak i ono mesto gde se starac obično odmarao posle svojih trudova ili molitvenog stajanja pred Bogom.
Sve je to prepodobni Simon radio iz čistih pobuda srca. Objašnjavajući to drugima, on je govorio: Koliko smo, s jedne strane, dužni ljubiti Boga koji nas je iz nebića uveo u biće, toliko smo, s druge strane, dužni ljubiti i starca, jer on, uz pomoć Božiju, preobražava u nama unutrašnjeg čoveka, vaspostavlja i obnavlja obraz Božji u nama, koji je pao našim nehatom i teškim gresima. - Ove reči pokazuju kako je prepodobni duboko bio prožet osećanjem važnosti i neophodnosti bezuslovne poslušnosti starcu, a ne svojoj volji.
Zbog takog vrlinskog života svog, i zbog takog shvatanja tog života, blaženi Simon brzo postade slavan u svoj Svetoj Gori. I vršnjaci njegovi osećahu duboko strahopoštovanje prema njemu, a stariji ga ljubljahu, jer za sve njih očigledni behu u njemu mladiću: njegova staračka mudrost, njegovo nepodražljivo trpljenje u podvizima, njegova stroga razboritost, njegova spasonosna poučnost, i svrh svega njegova iskrena prema svima ljubav, koja je kruna svih vrlina. Jednom rečju, precodobni Simon postade u Svetoj Gori ukras svoga vremena i svetli obrazac prekaljene poslušnosti, koja je nepokolebljivi temelj smirenosti i ostalih podviga monaških.
Naposletku i starac, pošto se dugim iskustvom ubedi u Simonovu istinsku i bezuslovnu poslušnost, promeni svoje ophođenje s njim. Tako, roditeljski pažljiv prema njemu, on raspolagaše njim kao poslušnikom, a ophođaše se s njim kao s bratom. Štaviše, on ga u izvesnim slučajevima pitaše za njegovo mišljenje i tražaše od njega savet.
Od kakvih posledica bi za smirenog Simona ona takva promena u starčevom ophođenju? Umesto da se raduje tome, blaženi Simon se neobično ožalosti, i donese odluku da ostavi starca, pod izgovorom da traži sebi potpuno usamljeničko tihovanje podvižničko. Kada on to saopšti starcu, i kupajući se u suzama poče moliti starca da mu da blagoslov na to, starac, iako teška srca, dade svoj starački, duhovnički pristanak na to.
Ta

Izvor: Crkveni Kalendar