Sveti prepodobni novomučenik Ignjatije

Spomen 20. oktobar

MESTO rođenja svetog prepodobnomučenika Ignjatija beše Eski-Zagora u Trnovskoj oblasti u Bugarskoj. Njegovi roditelji Georgije i Marija, pravoslavni hrišćani, docnije se preseliše u Filipopolj, i tamo dadoše Ignjatija, kome kršteno ime beše Jovan, da uči knjigu. Po prirodi sposoban, Jovan za kratko vreše izuči svoj slovenski jezik; a za dalje usavršavanje u naukama on ode u Rilski manastir. Tu on pod rukovodstvom jednog učenog starca šest godina izučavaše razne nauke, i u isto vreme podnošaše razne muke od starca koji beše plahovite naravi. Jednom prilikom starac se toliko naljuti na Jovana, da njegova ljutina poče prelaziti granice. Jovan oseti da mu je život u opasnosti, pa bojeći se težih posledica ode iz manastira kući svojih roditelja.
U to vreme Turska zarati protiv Srbije. Sakupljajući vojsku, Turci predložiše Jovanovom ocu, koji beše krupan, naočit i hrabar, da stupi u njihovu vojsku, obećavajući mu visoki čin. Ali blagočestivi Georgije odlučno odbi njihov predlog, govoreći: He mogu ja da idem protiv mojih hrišćana. - Zbog toga bi tog časa proboden mačem, a potom obezglavljen. Ženu pak njegovu i dve kćeri Turci raznim pretnjama primoraše te se odrekoše Hrista i primiše muslimansku veru. Jovan, videći takvu nesreću svoje majke i sestara, preobuče se i sakri u kući jedne pobožne starice. A Turci zlotvori, doznavši gde se Jovan skriva, poslaše nekoliko vojnika da ga uhvate. No Jovan, čuvan promislom Božjim, umače goniocima, i pobeže u Vlašku. Kada dođe u Bukurešt, on se upozna sa svetim prepodobnomučenikom Jevtimijem, i tako se sprijatelji s njim, da postadoše kao jedna duša u dva tela. Međutim slobodan život u Bukureštu poče uticati na Jovanovo mlado srce, i on, osećajući opasnost od greha, odluči da otputuje u Svetu Goru Atonsku.
Na putu za Svetu Goru Jovan se u Šumli srete sa svojim prijateljem svetim Jevtimijem, koji malo ranije beše napustio Bukurešt, i tu se u Šumli odrekao Hrista. Videći prijatelja svog u takvom stanju, Jovanu ga beše veoma žao, ali se nije mogao zadržavati zbog ratnog stanja, i hteo je da što pre otputuje. Utom nekoliko turskih vojnika upadoše u kuću gde je Jovan bio na stanu i stadoše pljačkati. Ugledavši Jovana oni ga stadoše primoravati da se odrekne Hrista. Uplašen, nesrećni Jovan pristade da se odrekne hrišćanske vere i imena Gospoda našeg Isusa Hrista. Poverovavši Jovanu Turci ga ostaviše na miru i produžiše sa prekinutom pljačkom. Međutim Jovan, ulučivši zgodan trenutak, izađe iz kuće, umaknu odmah iz Šumle, i putujući žurno dan i noć stiže u svoj zavičaj EskiZagoru. Odatle sa proigumanom Grigorijatskog manastira svetogorskog otputova u Svetu Goru, i tamo stupi u taj manastir. Posle nekog vremena on iz Grigorijatskog manastira pređe u skit svete Ane.
Jednom, za vreme svog boravka manastirskim poslom u Solunu, Jovan vide svetog prepodobnomučenika Davida gde obešen za ispovedanje hrišćanske vere visi na drvetu. Podvig ovog hrabrog mučenika toliko raspali u Jovanovom srcu oganj božanske ljubavi, da se kod njega pojavi čežnja da sam postrada za ime Hristovo i primi mučeničku smrt. Ali, očigledno, još je bilo rano za to. U to vreme nalažaše se u Solunu jedan svetogorski starac koji odvrati Jovana od njegove namere, savetova mu da se vrati natrag u Svetu Goru, da ojača sebe duhovnim podvizima, pa posle toga, ako bude volja Božja, da pristupi mučeničkom podvigu.
Poslušavši savet dobroga sgarca, Jovan se zajedno sa starcem vrati u Svetu Goru, u skit svete Ane, gde dobri starac ubrzo zanemože i upokoji se u Goepodu. Posle njegove smrti Jovan se premesti u Kapsokalivski skit. Tu on saznade da je njegov prijatelj prepodobpomučenik Jevtimije primio mučeničku smrt za Hrista. Obradovan bogougodnom končinom svoga prijatelja, on od sveg srca uznese blagodarnost Nebeskom Ocu, koji zabludelu ovcu ote od krvožednog vuka - đavola, pa i sam se reši da ide stopama prepodobnomučenika Jevtimija. Zato se istoga časa uputi u skit svetoga Preteče k duhovniku Nikiforu (ocu i duhovniku Jevtimijevom), i stade ga usrdno moliti da ga primi pod svoje duhovno r

Izvor: Crkveni Kalendar