Fotije I

Hierarch

Spomen 6. februar

ŽITIJE SVETOG I RAVNOAPOSTOLNOG OCA NAŠEG
FOTIJA VELIKOG,
patrijarha Carigradskog, ispovednika
Bogonosni Oci naši, uredivši u Crkvi Božjoj sve bogoprilično i bogougodno, kao što su i sami primili od svetih Apostola, ostavili su nam kao svešteno predanje i ovo bogodano učenje: ispovedati i braniti pravu veru - Pravoslavlje - veće je od svih drugih vrlina. Nijedna druga vrlina, vele oni, nije pred Bogom tako velika i za Crkvu tako korisna kao ispovedanje i branjenje prave i istinite vere. Jer Istina je Bog (Jn. 14, 6), i ljubav prema Istini Božjoj i ispovedanje bogodane Istine u Crkvi, tojest istinite crkvene vere, oslobađa i osvećuje i spasava nas ljude (Jn. 8, 32; 17, 19; 2 Sol. 2, 10). Ovaj sveti nauk naročito su isticali i naglašavali oni veliki Oci Crkve koji su čitav svoj život proveli u borbi za očuvanje prave i spasonosne vere Hristove, kojom se jedino mi ljudi spasavamo i večni život zadobijamo. Ova sveta nauka i predanje Otaca, potvrđeni i posvedočeni celokupnim životom njihovim, najbolja je pouka i primer i za naše današnje pokolenje, ohladnelo i okorelo u svojoj ravnodušnosti prema pravoj veri zbog svoga nerevnovanja "za ljubav istine", kako veli sv. Apostol (2 Sol. 2, 10).
Među drevnim velikim Ocima Crkve najveći revnitelji prave vere i Istine Božje bili su Sveti Atanasije Veliki i Vasilije Veliki. A za njima mnogi drugi sveti Oci, sve do ovog svetog i bogonosnog oca našeg Fotija, ravnoapostolnog propovednika, ispovednika i zaštitnika Pravoslavne vere Hristove. On ni u čemu nije manji od njih. Poput njih i on je revnovao u svakoj bogougodnoj i bogotvornoj vrlini hrišćanskoj. No iznad svega revnovao je za Istinu Božju, za istinite dogmate vere Pravoslavne, ostavljene Crkvi u sveto nasleđe od bogonadahnutih Apostola i duhonosnih Otaca. A revnovao je tako Sveti Fotije za pravu i istinitu veru Pravoslavnu znajući da ništa nije spasonosnije od Istine Božje. O tome je govorio, i pisao u svom poznatom pismu rimskom papi Nikoli: "Ništa nije milije od Istine" - Ουδεν της Αληθειας φιλαιτερον. I još je u tom pismu pisao istome papi: "Zaista je neophodno da svi čuvamo sve, a pre svega ono što se odnosi na stvari vere, u kojima i malo otstupanje predstavlja smrtni greh".
Prizivajući u pomoć molitve svetog oca našeg Fotija, postaraćemo se opisati za naše, ohladnelo u ljubavi prema Istini, pokolenje sveti život Svetoga Fotija i njegove apostolske podvige u odbrani Pravoslavne vere, radi pouke i duševne koristi mnogima. Znamo da je Sveti Fotije, i za svoga života, a i kasnije, bio "znak protiv koga se govori" (sr. Lk. 2, 34), jer su mnogi neprijatelji govorili i pisali protiv njegove svete ličnosti. Ovde mi ćemo izneti nepristrasnu istorijsku istinu, koja će najbolje pokazati svu duhovnu veličinu svetog oca našeg Fotija, i njegov izuzetan značaj za Pravoslavnu veru i Crkvu.
Bogonosni otac naš Fotije rodio se u Carigradu oko 820 godine, od roditelja i veoma znamenitih i bogatih i veoma blagočestivih. Otac mu se zvao Sergije i bio spatarije na carskom dvoru vizantijskom, to jest čuvar dvora i cara. Sergije beše rođeni brat svetog patrijarha Tarasija, predsednika Sedmog Vaseljenskog Sabora, 787 godine, na kome bi osućena jeres ikonoboračka. Majka pak svetog Fotija zvala se Irina; i ona beše veoma bogoljubiva i vrlinoljubiva. Brat njen, po imenu Sergije, beše oženjen Irinom, sestrom svete carice Teodore, koja zajedno sa svetim patrijarhom Metodijem vaspostavi pravoslavno poštovanje svetih ikona na Saboru 843 god. Svetog Metodija, kao i spomen blaženoupokojenog svetog patrijarha Tarasija, veoma je poštovao Sveti Fotije i na njih se kroz život ugledao.
Međutim, pre no što sveta carica Teodora vaspostavi poštovanje svetih ikona, mnogi pravoslavni hrišćani, naročito monasi i klirici, pretrpeše mnoga i raznovrsna stradanja i gonjenja zbog svetih ikona. Među ovim ispovednicima i stradalnicima za česne ikone behu i roditelji Svetog Fotija. Kao veoma blagočestivi i strogo pravoslavni oni ljubljahu i poštovahu svete ikone, a takođe i njihove branioce - prepodobne monahe. Osobito je majka Foti

Izvor: Crkveni Kalendar