Sveti prepodobni Isaija, episkop Rostovski

Spomen 15. maj

Blaženi Isaija je rođen i vaspitan od blagorodnih i hristoljubivih roditelja u Kijevskoj oblasti, u Rusiji. Vozljubiv Hrista od mladosti, i ostaviv slasti ovoga sveta, Isaija ode u Pečerski manastir k prepodobnom Teodosiju, sa željom da postane crnorizac. Providev Duhom da će Isaija biti trudoljubiv delatelj u podvižničkom životu, prepodobni Teodosije ga obuče u monaški obraz. Podvizivajući se u vrlini, i dodavajući trud na trud, blaženi Isaija trpljaše mnoga stradanja, te se svi divljahu surovom življenju njegovom, i svi ga veoma ljubljahu. Beše on krotak, smiren, poslušan, uboštvoljubiv, bratoljubiv. Iako u telu, on pokazivaše anđelsko življenje, umrtvljujući u sebi uzdržanjem i velikim trpljenjem sve strasti i požude telesne. Ukrašen blagoljepijem četiri vrline: mudrosti, pravednosti, junaštva i celomudrija, on kao na četvoroprežnim kolesnicama hitaše ka Nebeskom Jerusalimu, pokazujući da je nebeski građanin. Za njegovu vrlinu čuše svi, jer se grad ne može sakriti kad na gori stoji (Mt. 5, 14).
Čuvši za bogougodno življenje blaženog Isaije, blagoverni knez Izjaslav Jaroslavič moljaše prepodobnog Teodosija da da blagoslov Isaiji da se primi igumanstva u manastiru svetog Velikomučenika Dimitrija, pošto se raniji iguman, prepodobni Varlaam, beše upokojio. Prepodobni Teodosije izađe u susret molbi blagovernog kneza, dade blagoslov blaženom Isaiji i posla ga za igumana u spomenuti manastir. A blaženi, ne želeći da ne posluša prepodobnoga kome beše predao svu volju svoju, primi se igumanstva. I beše iskusan nastavnik bratiji, i dobar pastir koji povereno mu stado dobro napasa. On iako promeni čin, ne promeni svoje podvižništvo. Sa umom uvek uperenim k Bogu, on smireno rađaše sve teške poslove. Da bi bratiji bio koristan, on sam beše prvi u svakom poslušanju. I što naređivaše ostalima, to sam najpre činjaše, dajući sebe kao primer svima, da bi sve izveo na goru vrlina. Jer učenici imaju običaj da sleduju ne toliko rečima učitelja koliko njihovim delima.
Videći kakvog svetog muža steče svome manastiru, blagoverni knez Izjaslav se veoma radovaše i prepodobnom Teodosiju veoma blagodaraše. I svemoćni Bog, koji sve po svojoj volji uređuje, želeći da više proslavi ugodnika svog, počastvova ga arhijerejskim sanom. Jer kada episkop rostovski, blaženi Leontije Čudotvorac, otide ka Gospodu, prepodobni iguman Isaija, po volji Božjoj i po izboru svih, bi postavljen za episkopa rostovskog.
Došavši na arhijerejski presto bogočuvanog grada Rostova, blaženi Isaija vide da u njegovom stadu ima nekih divljih ovaca, tojest novokrštenih ljudi koji nisu dobro utvrđeni u veri. I srce mu se kidaše, razmišljajući o tome da će on morati davati odgovor za njih Pastirenačelniku Isusu na dan Suda. Onda se on revnosno lati pastirskih poslova: učaše i moljaše hristoimeno stado da bude čvrsto u veri i da živi ugledajući se na Gospoda Hrista. I govoraše im: Koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste (Gal. 3. 27). Zato treba da u svemu sledujete Hristu i Njegovom učenju, da bi se ime Hristovo slavilo među hrišćanima a ne hulilo.
Nošen revnošću pobožnosti blaženi Isaija obilažaše i ostale gradove i sela u oblasti Rostovskoj i Suzdaljskoj, i gde god bi našao idole i idolišta, on ih je rušio i ognju predavao, a ljude učio i upućivao da pravoslavno veruju u svetu jednosušnu Trojicu. Zatim one koji bi primili hrišćansku veru, on krštavaše u ime Oca i Sina i Svetoga Duha; one pak koji nisu hteli da veruju on zadivljavaše čudesima i mnogim znamenjima, eda bi i njih u veru obratio. I tako on blagodaću Božjom za kratko vreme sve privuče ka Hristu.
Prema ubogima, sirotima i udovicama episkop Isaija beše veoma milostiv. On beše hranitelj gladnih, utešitelj ožalošćenih, pomoćnik i zaštitnik bednih. On beše, po reči Jova: oko slepome i noga hromome (Jov. 29, 15). Zato mu se svi radovahu, i svuda Boga proslavljahu što zemlji njihovoj darova takvog oca, učitelja i nastavnika.
U to vreme, za vladavine blagovernog kneza Kijevskog Vsevoloda Jaroslaviča, bi gotova nebeski lepa crkva Pečerska, i trebalo ju je osvetiti. Preosveć

Izvor: Crkveni Kalendar