Sveti Jovan Jurodivi, Ustjužski čudotvorac

Spomen 29. maj

Blaženi Jovan bi rođen od pobožnih roditelja, od oca Save i matere Natalije, u okolini velikog grada Ustjuga, u selu Puhovu. Još u mladim godinama on obnaruži neobično uzdržanje. Sredom i petkom ništa nije jeo; a u ostale dane hranio se samo hlebom i vodom, pri čemu je svagda provodio noći bez sna u molitvi, i uvek hodio tužan i setan, te su neki mislili da on nije potpuno pametan. Mati ga je mnogo molila da promeni svoj način života, govoreći mu: Čedo moje, ne iznuravaj telo svoje neupotrebljavanjem hrane; tako surovo uzdržanje može ti doneti neku bolest. Na to joj je Jovan odgovarao: Ne prisiljavaj me, majko, na to; uzdržanje će me izbaviti od grehova. Mati ga je onda pitala: Kakve to grehe imaš ti, dete moje, u tako mladim godinama? Ta u tebi je sama blagodat Božja, i nikakve grehe mi ne primećujemo u tebe. Na to mališan odgovaraše materi: Majko moja, prestani sa takvim rečima! čuj šta Sveto Pismo kaže: Neka se niko od ljudi ne hvali da je bezgrešan; bez greha je jedino Bog (Rm. 3, 10. 23; 1 Jn. 1, 8. 9); jelo i piće neće nas približiti k Bogu (1 Kor. 8, 8). Stoga nemojmo hraniti telo svoje, da ono ne bi postalo neprijatelj naš.
Takim rečima je blaženi Jovan savetovao svoju majku. Iako je bio nepismen, Jovan je bio naučen danom mu blagodaću Svetoga Duha, po rečima proroka: Ne poznah knjige; ući ću u sili Gospoda (Ps. 70, 15. 16). Posle izvesnog vremena otac blaženoga preseli se u grad Orlec, na reci Jug, i tu skonča. Tada mati njegova ode u tamošnji manastir Svete Trojice, primi monaški postrig, i uskoro bi izabrana za igumaniju toga manastira. Za sve to vreme ona je držala sina pored sebe no blaženi dečko, poznavši sujetu ovoga sveta, uze na sebe izgled jurodivog, i mati, videvši da se on tako ponaša, prepusti ga volji Božjoj.
Posle toga prepodobni Jovan ode iz manastira i, došavši u grad Ustjug, nastani se u crkvenoj kućici blizu saborne crkve Uspenja Presvete Bogorodice. Bdeći po noćima on je neprestano uznosio molitve Gospodu, a danju se starao da pred ljudima izigrava jurodivog, ludog, i trčao je po ulicama, da ne bi obelodanili njegovo pretvaranje. On se obično odmarao na đubrištu, i išao je potpuno nag, samo se prepasivao jednom poderanom košuljom. A kada se dešavalo da obuče košulju, uvek je to bivala stara, i on je nikad nije prao.
Prepodobni je mnogo trpeo od uvreda, potsmevanja i batina lakomislenih ljudi. Stalno je trpeo glad i žeđ, i pri tome ni od koga ništa nije uzimao. Jednom zbog zimske ciče on uđe u silno užarenu peć, leže na žar kao na postelju, i od toga nimalo ne postrada. Osim toga, on isceli od groznice kneginju Mariju, ženu kneza Teodora, prozvanog Crveni.
Pošto tako provede život svoj, blaženom Jovanu bi otkriven od Gospoda dan njegovog odlaska ka Gospodu. On se pomoli Gospodu za sav svet, ogradi sebe krsnim znakom, leže na zemlju, i predade svoju svetu dušu u ruke Božje. To bi 29. maja 1494. godine.
Prepodobni Jovan bi pogreban blizu saborne crkve, i čini čudesa onima koji mu se sa verom obraćaju.

Izvor: Crkveni Kalendar