Sveti prepodobni Prokopije ustjanski, Hrista radi suludi

Fool-for-Christ

Spomen 8. jul

Blaženi Prokopije beše poreklom Varjag a zanimanjem trgovac, bogat. Došavši sa mnogo robe u Novgorod, on vide svu krasotu Pravoslavlja, i upoznavši pravoslavnu veru veoma je zavole. Želeći da je potpuno izuči i usvoji, on stade tražiti takvog bogonadahnutog muža koji bi ga naučio i prosvetio. I čuvši za prepodobnog oca Varlama, koji nedaleko na Hutini beše podigao manastir, da je čovek iskusan i pun duhovne mudrosti, on ode k njemu. Pošto se od prepodobnog Varlama on dovoljno nauči pravoverju hrišćanskom, on primi sveto krštenje. Zatim razdavši siromasima sve svoje imanje, od koga jedan deo pokloni manastiru prepodobnog Varlama, on dobrovoljno načini sebe siromahom radi ljubavi Hristove. On prezre ne samo svet sa požudama njegovim nego i sebe sama, jer se predade jurodivom životu, i pravljaše se lud i sumanut pred ljudima, a ustvari sav mu razum beše pogružen u Bogu.
Neki od njegovih poznavalaca, videći takvo življenje njegovo, stadoše ga veličati govoreći: Ovaj čovek je velik prel Bogom, jer sa velikim imanjem dođe iz tuđine ovamo, iz zloverja pređe u pravoverje, i sve svoje imanje razdade nevoljnima, a sam zavolevši siromaštvo pravi se lud Hrista radi.
Čuvši mnogo puta ovakve reči, blaženi Prokopije se veoma snuždi, i ne podnoseći pohvale od ljudi, on krenu ka istočnim krajevima, svuda jurodstvujući, mahnitujući silno vređan i zlostavljan od nerazumnih, i tako stiže u grad Ustjug. Tu i ostade da živi. Danju je hodao po gradu praveći se sulud, ismevan i bijen od mnogih, naročito od nerazumne dece; a noću je odlazio k crkvama, i sa suzama se molio Gospodu za grad i ljude, i za svoje zlostavljače, govoreći: "Gospode, ne upiši im to u greh!" A kada je osećao potrebu da se odmori od truda, on se izvaljivao na đubrišta i smetlišta. U jednoj vetoj poderanoj odeći polunag, on je zimi stradao od mraza i snega, a leti je patio od vreline i sunčane žege. Hranu je primao vrlo malu od bogobojažljivih ljudi, i to ne svaki dan; od bogataša pak i nepravednika nikada nije hteo ništa primiti, često je mnogo dana bivao bez hrane. Provodeći takav život, on postade dobrovoljni mučenik: morio je sebe glađu i žeđu, nagotovao i skitao, primao uvrede, rane i ruganja; i prolazio gradskim ulicama oskudan, tužan, zlostavljan, on - koga ne beše dostojan sav svet (sr. Jevr. 11, 37-38). Prtena odeća koju nošaše beše spuštena s jednog ramena, te mu leđa obnažena behu gotova na udarce, da se i na njemu ispuni Pismo: Leđa svoja podmetah na udarce, i obraze svoje na šamaranje; lica svoga ne zaklonih od ruga i od zapljuvanja (Is. 50, 8).
Radi takvog života njegovog, u njega se useli blagodat Božija, i dade mu se dar prozorljivosti da providi i predskazuje buduće događaje, kao što će se videti iz daljeg izlaganja. Zatim on stade živeti pri sabornoj crkvi Presvete Bogorodice u paperti, svagda se moleći sa suzama i sa mnogim kolenopreklonjenjima, proseći ono što je korisno po grad. I molitva njegova beše primana pred Bogom, i mogaše mnogo, jer beše u stanju da pravedni gnev Božji odvrati od ljudi, o čemu evo dokaza.
Jednom Bog htede za premnoge grehe ljudske satrti grad Ustjug munjama i strašnom tučom, kao što je nekada satro Amoreje koji su vojevali protivu Isusa Navina, bacivši na njih kamenje veliko s neba (Is. Nav. 10, 11). Jer i u hrišćanstvu svi grešnici koji se ne kaju i valjaju se u prljavim bezakonjima svojim kao u blatu - protivnici su Isusu Hristu, Sinu Božjem i podstiču Ga na gnev i na odmazdu. Tako, Pravedni Odmazditelj pripremaše kaznu i uništenje gradu Ustjugu koji razgnevi Gospoda svojim bezakonjima. To sveti Prokopije proročki preduznade, i učini gradu Ustjugu ono što nekada učini Nineviji prorok Jona, propovednik pokajanja. Jedne nedelje u crkvi stade sveti Prokopije svetovati ljude na pokajanje, govoreći: Pokajte se, braćo, za grehe svoje i umilostivite Boga postom i molitvama. Ako li se ne pokajete, svi ćete uskoro izginuti od ognjenog grada, jer gnev Božji nailazi. - A ljudi ne obratiše pažnju na njegove reči, i govorahu među sobom: Ovaj je čovek sulud i nikada ništa pametno ne govori.
Po završetku bož

Izvor: Crkveni Kalendar