Sveti velikomučenik Prokopije

Spomen 8. jul

Sveti grad Jerusalim odnegova svetog velikomučenika Prokopija, kome roditelji njegovi nadenuše ime ne Prokopije nego Neanije, a ime Prokopije on dobi od samog Gospoda Hrista na krštenju, kao što će se kasnije videti iz ove povesti. Isto tako se i Jerusalim u to vreme nazivao od neznabožnih idolopoklonika ne Jerusalim nego Elija. Jer po razorenju Jerusalima Titom, sinom Vespazijanovim, po isteku mnogo godina, rimski car Adrijan, kome pri rođenju bi dato ime Elije, poželevši da na mestu razorenog Jerusalima podigne grad, nazva ga po svome imenu Elije, i zapovedi da niko taj grad ne naziva Jerusalimom već Elijom. Neprijatelj Gospoda našeg Isusa Hrista, Adrijan se staraše ne samo da istrebi sa zemlje presveto ime Njegovo, nego željaše da iz ljudskog sećanja izbriše i samo mesto gde Hristos postrada. Zbog toga on i nazva Jerusalim Elija.
U tom gradu življaše neki slavan čovek, senatorskog roda, po imenu Hristofor. On beše hrišćanin, a njegova supruga Teodosija - neznaboškinja. Od njih se i rodi Neanije, po čijem rođenju Hristofor ubrzo otide ka Gospodu. Ostavši udovica, Teodosija vaspitavaše dete u neznabožačkoj veri i nauči ga da služi idolima, pošto i sama beše usrdna služiteljka demona. Dečko bejaše veoma bistar, i kad ga mati dade neznabožačkim učiteljima na školovanje, on brzo izuči sve svetovne nauke.
Kada Neanije izraste u mladića i već postajaše zreo čovek, mati zažele da ga da caru u vojnu službu. U to vreme bezbožni car rimski Dioklecijan dođe u Antiohiju Sirijsku što je na reci Oronti. Doznavši za to, Teodosija ode sa svojim sinom u Antiohiju i dade ga u službu caru. Car, videvši da je mladić lep, kršan i veoma pametan, silno ga zavole i naredi da bude u carskim palatama blizu njega, zajedno sa drugima, njemu sličnima. Zatim ga car u skorom vremenu proizvede za vojvodu, i posla ga sa vojskom u egipatski grad Aleksandriju, naredivši mu da tamo goni, muči i ubija hrišćane, a da im imovinu oduzima u korist države. Neanije reče tad caru: Slušao sam za te ljude, gospodaru, da oni počituju nekakvog sina Božjeg, zvanog Hristos, i da su tvrde naravi, nepokorni, drski, i čvrsti u svojoj veri i postojani; i da više vole umreti nego ostaviti svoga Hrista i prineti žrtve bogovima našim. Zbog toga smatram da neće biti lako privoleti ih na naše zakone.
Dioklecijan, razjarivši se, stade huliti Hrista Spasitelja, govoreći: Bog njihov, kako sami oni tvrde, nije imao žene. Kako je onda mogao roditi Sina? A Hristos u koga oni veruju, taj je rođen od žene, i on bi od jevrejskog naroda osuđen na smrt, bijen, trnovim vencem ovenčan, ismejan, na krst razapet, octom i žučju napojen, i umre u gorkim mukama. Ako je bio Bog, zašto onda ne izbavi sebe iz jevrejskih ruku? I kada sebi ne pomože u nevolji, može li onda drugome pomoći?
Takve, i još gore hule izgovori sin pogibli. Jer, kao što kaže božanstveni Pavle, reč krstova je ludost onima koji ginu, a nama koji se spasavamo - sila Božija (1 Kor. 1, 18). Neanije, ubeđen carevim rečima, krenu sa dva odreda vojske na zapoveđeni mu put. Ali pošto od silne sunčane vreline i žege iznemogavahu i vojnici i njihovi konji, to oni putovahu noću a danju se odmarahu. I kada oni prođoše mimo sirijski grad Apameju, u devet sati noću bi zemljotres, i sevanje munja, i strašna grmljavina, te svi od straha behu kao mrtvi. A vojvoda ču glas s neba koji njemu govoraše: Neanije, kuda ideš, i na koga ustaješ? - U velikom strahu Neanije odgovori: Poslan sam od cara u Aleksandriju da ubijem sve koji veruju u Raspetoga? - I opet mu reče glas s neba: O, Neanije, i ti li na mene ideš? - Neanije upita: Ko si ti, Gospode? Ne mogu da te poznam.
Tek što Neanije to reče, u vazduhu se pokaza presvetli krst, kao od kristala, i od krsta se ču glas: Ja sam Isus, raspeti Sin Božji! - Dršćući Neanije reče: Car mi ispriča, da onaj Bog koga hrišćani počituju, nije imao žene, i kako si ti onda Sin Božji? Ako si pak stvarno Sin Božji, kako te onda Jevreji uzmogoše ismejati, i raspeti, i umrtviti? - I odgovori mu glas od krsta: Ja to radi roda ljudskog dobrovoljno pretrpeh,

Izvor: Crkveni Kalendar