Sveta Teofanija, carica

Spomen 16. decembar

BLAŽENA Teofanija rodi se u Carigradu od znamenitih roditelja, Konstantina i Ane, koji behu srodnici nekolikih careva. Njen otac, po činu ilustrije, i majka življahu u česnom braku, i dugo vremena ne imađahu poroda. Zbog toga oni veoma tugovahu. Silno čeznući za porodom, oni se moljahu Prečistoj Vladičici našoj Bogorodici; i često odlazeći u njen svečesni hram što je u Forakiji, oni izlivahu gred Njom srca svoja u usrdnim molitvama. I govorahu: Neka se, o Gospodarice sveta, besplodnost naša razreši milosrđem Tvojim; i neka posredovanjem Tvojim dobijemo porod od Sazdatelja!
I pošto iskahu sa verom, oni i dobiše iskano blagodaću One kojoj se usrdno moljahu: dobiše razrešenje svoje besplodnosti i rodiše žensko čedo kome nadenuše ime Teofanija.
Kada Teofanija napuni šest godina stadoše je učiti knjizi i upućivati u svako dobro delo. I još u detinjim godinama njenim mogahu se videti u njoj jasni znaci njenih potonjih velikih vrlina i svetosti. I radovahu se veoma roditelji njeni videći njenu dobrodušnost i pamet, i nadahu se uživati kasnije u njenom porodu. Zbog toga oni počeše pogledati mladića, sličnog joj po znamenitosti roda, dobrodušnosti i pameti, da bi je po zakonu udomili, pošto je već pristizala za udadbu i bila više od svojih vrsnica ukrašena svima darovima.
U to vreme car Vasilije Makedonac tražaše na sve strane lepu i ukrašenu vrlinama devojku za suprugu svome sinu Lavu Mudrom. Našavši da je Teofanija bolja od svih ostalih devojaka, on oženi njome svoga sina koji već beše proglašen za naslednika prestola. Svadba bi obavljena uz sveopštu radost i veselje.
Posle nekog vremena lukavi vrag poseja kukolj u carskom domu između oca i sina, te otac sa velikim gnjevom ustade na sina: zatvori ga sa suprugom njegovom Teofanijom u tamnicu i postavi jaku stražu. A ovo bi učinjeno pod uticajem tajne zlobe i prepredenog lukavstva epiokopa Evhaitskog Teodora Santavarina, volha, koga car Lav nije voleo.
Stvar je počela ovako: kada umre prvenac cara Vasilija a brat cara Lava, Konstantin, car Vasilije tugovaše za njim i neutešno plakaše, jer ga veoma ljubljaše. Tada spomenuti volh, videći cara u velikoj tuzi i želeći ga utešiti, pomoću svojih vradžbina pokaza caru umrlog sina njegovog Konstantina živa gde jaše na konju i ide mu u susret. Zagrlivši sina rukama i s ljubavlju ga celivavši, car ga ponovo izgubi iz vida, jer vradžbinsko privićenje i utvara iščeze. Car se udivi i užasnu, i smatrajući to viđenje za stvarnost on stade veoma uvažavati Santavarina i u svemu ga slušati kao svog iskrenog prijatelja. Mladi pak carević Lav, čovek pametan i bogobojažljiv, zgadi se na ovog volha, i mrzeći ga kao neprijatelja Božjeg preziraše ga. A Teodor, mozgajući kako da se osveti Lavu za taj prezir, smisli ovakvo podlo lukavstvo: u zgodnom trenutku on nasamo pristupi k careviću Lavu, i tobož dobroželateljan i prijateljski raspoložen prema njemu, reče mu: Eto ti si care mlad i sa ocem svojim odlaziš u lov. Za svaki slučaj ti treba da tajno nosiš u čizmi nož: da ga nekada upotrebiš protiv zvera, nekada da ga u potrebnom trenutku pružiš ocu, a nekada, ako bi slučajno na tvog oca iznenada nasrnuo neki domašnji neprijatelj, kojih tvoj otac ima dosta, ti odmah izvukao taj nož, porazio neprijatelja i odbranio život svoga oca.
Poslušavši ovaj lukavi savet svoga neprijatelja i ne shvativši opasnost od toga, Lav poče tajno nositi nož u čizmi kada bi sa ocem išao u lov ili Na koju drugu stranu. A lukavi Santavarin posle izvesnog vremena reče krišom caru Vasiliju: Sin tvoj Lav hoće da te iznenada ubije, da bi carovao sam. Kao dokaz zlog umišljaja njegovog nek ti posluži ovo: kada kreneš u lov sa njim, on nosi sakriven u čizmi nož, spremljen da te u zgodnom trenutku iznenada udari i ubije. Ako hoćeš da se uveriš u to, ti.sam proveri to: kreni u lov povevši i njega sa sobom, pa kad iziđete u polje ti naredi da ga pretresu i vide šta on ima u čizmi; i ti ćeš se lično uveriti da je istina ovo što ti kažem.
Ubrzo potom car Vasilije uze mladoga cara, sina svog, i ode s njim u lov. A kada behu u polju, car naredi da se vidi š

Izvor: Crkveni Kalendar