Sveti mučenik Agapije i sedmorica s njim

Spomen 15. mart

OVI sveti mnogostradalni mučenici postradaše u vreme cara Dioklecijana. Agapije beše iz grada Gaze, Timolaj iz Ponta Evksinskog, dva Dionisija iz Tripola Finikijskog, Romil beše ipođakon diospolske crkve u Palestini, Publije i dva Aleksandra behu iz Egipta. Oni stradaše u Kesariji Palestinskoj od carskog namesnika Urbana, pošto bi svuda objavljena bezbožna zapovest careva da se hrišćani moraju pokloniti idolima poganim i prineti im žrtve. O jednom idolopokloničkom prazniku u gradu Kesariji biše priređene velike svečanosti, za vreme kojih su imali biti mučeni hrišćani. Zato se i iz okolnih sela sleže u grad silan neznabožački svet. Tada prvi bi mučen sveti mučenik Timotej (vidi 19 avgust), i posle mnogih muka u ognju spaljen; zatim sveti mučenici Agapije i Tekla biše bačeni zverovima (vidi 19 avgust). Gledajući ovaj krvavi prizor, šest hrabrih hrišćanskih mladića: Publije, Timolaj, Romil, dva Aleksandra i jedan Dionisije, raspališe se revnošću za Hrista, vezaše sami sebi ruke naopako u znak toga, da neustrašivo žele stradati za Hrista, i da su gotovi da ih za ljubav Hristovu bace u oganj ili pred zverove. I tako vezani izađoše usred gledališta pred Urbana, gromko izjavljujući: I mi smo hrišćani!
Namesnik Urban, videći ih mlade, ne hte da ih odmah pogubi, nego ih dugo laskavo nagovaraše da se poklone idolima i ne pogube sami sebe u cvetu svoje mladosti. Zatim naredi te ih u tamnicu vrgoše.
Posle nekoliko dana ovim sužnjima Hristovim bi pridružen sveti Agapije, čovek ugledan među hrišćanima i slavan zbog svog stradalačkog podviga, jer je i ranije u razna vremena pokazivao veliku hrabrost u ispovedanju imena Hristova i razne muke već podneo. I sada on bi sa slugom svojim Dionisijem Egipćaninom uhvaćen, i bačen u tamnicu među šest svetih mladića, I tako ih postade osam. Dugo su oni u okovima tamnovali, i mnogo puta ispitivani, i na razne muke stavljani, ali oni sve junački pretrpeše i Hrista se ne odrekoše. Najzad biše osuđeni na posečenje mačem. I svi oni u ovaj dan, petnaestog marta 303 godine, položiše glave svoje za glavu Crkve - Gospoda Hrista, kome svete duše svoje u ruke predadoše i pobedničke vence od Njega dobiše u Crkvi na nebu.

Izvor: Crkveni Kalendar